Može se reći da u slučajevima nezrelog izbora partnera izgrađujemo neautentičan odnos.
Partnera biramo tako što nesvesno tražimo osobu koja će da nam pomogne da razrešimo svoje “nezavršene poslove” iz detinjstva. Projektujemo svoje nerazrešene probleme iz ovog perioda na odnose sa partnerima. Nesvesno, mi smo opsednuti svojim sopstvenim kompleksom sve dok ga ne razrešimo.
Da bismo ga razrešili mi nesvesno pokušavamo da svoj partnerski odnos organizujemo tako da njime dominiraju isti oni problemi koje smo imali u odnosu sa roditeljima.
Međutim, na svesnom nivou, mi ovo ne uočavamo, samo se iznenadimo kad u jednom trenutku otkrijemo šablon. Često se može čuti: “Kako se baš meni desi da uvek naletim na nekog takvog”.
Šta kada prepoznamo šablon?
Onda smo napravili prvi korak da prevaziđemo ovaj problem.
Sledeći korak je da dozvolimo sebi da osetimo sve one emocije koje stoje iza tog šablona, odnosno, razvijemo svojevrsnu toleranciju na prisećanje neprijatnih uspomena iz detinjstva. Tek tada smo u stanju da izboru partnera pristupimo na drugačiji način. Pažnju nam više ne odvlači nesvesni šablon i uspomene koje stoje iza njega. Tada postajemo svesni kriterijuma do kojih nam je zaista stalo prilikom izbora partnera.
Kada smo svesni toga šta je ono sto želimo da ostvarimo kroz partnerski odnos, izbor partnera nije tako problematičan. Tada lako možemo utvrditi koji su to naši kriterijumi kada je u pitanju izbor partnera. Kada sretnemo nekoga ko odgovara njima neće biti velikih problema u uspostavljanju stabilne i harmonične veze.
