Konflikti su neminovni deo života i ne predstavljaju nista loše.

Imamo ponekad želje čije ispunjenje isključuje ispunjenje želje neke druge osobe i onda je to potrebno razrešiti. Potpuno je prirodno da osećamo frustraciju u odnosu na onoga ko nam onemogućava ili otežava zadovoljenje neke naše potrebe ili želje.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt
Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

Razlog zbog koga možemo da izbegavamo ulaženje u konflikt je katastrofična fantazija.

Mi nesvesno zamišljamo da će se desiti neka katastrofa ako pokušamo da rešimo konflikt ( da uđemo u sukob). Uglavnom je to neka konkretna katastrofa koju zamišljamo ( fizičko nasilje, odbacivanje, emocionalno povređivanje druge osobe, osuda sredine ).

Kada je u pitanju strah od konflikta sa partnerom, to je uglavnom povezano sa nekom emocionalnom povredom iz detinjstva posle koje smo odlučili da nećemo ulaziti u konflikte sa onima koje volimo jer smo zaključili da konflikt moze dovesti do odbacivanja ili fizičkog nasilja.

Moguće je i da smo zaključili da se ljubav i konflikt međusobno isključuju.

Sa konfliktom su najčešće povezana osećanja ljutnje, frustracije i besa. Može se desiti da namerno i svesno suzbijamo ova osećanja, ako smatramo da su neprimerena ili zbog katastrofičnih očekivanja.

Neprijatna osećanja sa kojima ne želimo da se nosimo možemo nesvesno da potiskujemo, a ako ovo radimo kontinuirano duže vreme možemo imati poteškoće da ih izrazimo (kod suzbijanja) ili da ih prepoznamo (kod potiskivanja).

Ako još u detinjstvu počnemo da potiskujemo osećanja, ova ili bilo koja druga, gubimo kontakt sa njima i kroz život prolazimo sa nekom vrstom otupelosti, prazninom. Veoma često su osobe koje potiskuju svoja osećanja sklone anksioznim poremećajima (panični poremećaj, fobije).

Porodice, u kojima su one odrastale, obično su bile sa preterano kritičnim roditeljima, koji su postavljali nerealno visoke standarde. Pošto je za dete od presudne važnosti odobravanje roditelja, ono potiskuje svoje prirodne impulse i osećanja ako su oni u suprotnosti sa očekivanjima roditelja. I kad odrastu, mnogi nastavljaju da donose ovakav izbor.

U detinjstvu on često nije tolerisan od strane roditelja ili je njegovo ispoljavanje kažnjavano.

Naravno, ovo nije dobro rešenje. Izbegavanje konflikata zbog katastrofičnih očekivanja dovodi i do stvaranja unutrašnjih konflikata.

Osećanja ljutnje i besa su često adekvatna i onda ih je uglavnom dobro izraziti. Postoje dobri načini za izražavanje ovih osećanja, koji nisu destruktivni. Ovladavanje njima nam omogucava da na dobar način razrešavamo konflikte.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.