Narodnu muziku možemo da volimo ili ne, ali je prava retkost da neko nikada nije odregovao emotivno na neku narodnu pesmu.

To se može dešavati i veoma retko, pa nas može iznenaditi sopstvena reakcija. Čak i ljude koji ne vole narodnu muziku, može da dotakne neka pesma.

Neretko je to povezano sa konzumiranjem alkohola ili sa nekim situacijama u kojima dolazi do socijalnog povezivanja putem nekih aktivnosti (proslave, svadbe, ispraćaji i sl.).

Narodne pesme mogu biti svakojake po kvalitetu tekstova, muzike i interpretacije. Ono što im je nekako zajedničko je, čini mi se, jedna vrsta poziva i mogućnost za dolaženje u kontakt sa nekim osećanjima koja inače izbegavamo.

Nekada imamo i omalovažavajući odnos prema njima. To su obično osećanja koja su veoma jaka i javljaju se u nekim situacijama koje su samo “okidači”. Tim osećanjima ne znamo tačno poreklo. Povezujemo ih sa nekim životnim okolnostima u kojima vidimo uzroke. Ali uzroci nisu tamo.

Uzroci su u događajima koji su se desili nekada davno. To su bolna emocionalna iskustva koja smo blokirali svojom percepcijom. Nismo ih procesuirali, obradili do kraja, zato što smo verovali da ne bismo mogli to da podnesemo.

Deo nas koji ne razlikuje realnost od fantazije (naše dečje Ja) i dalje u to veruje. I dalje blokiramo ta emocionalna iskustva, tako da smo ih svesni samo u nekim situacijama kada nas ponašanje druge osobe podseti na potisnuti događaj.

Blokirana emocionalna iskustva su vezana za neke događaje – uglavnom, određene specifične gestove roditelja, njihova ponašanja koja nismo mogli da razumemo, ili smo ih pogrešno razumeli.

Najveći problem je kada smo ih protumačili kao potvrdu da nismo dovoljno vredni, tj. da nismo vredni ljubavi ili da nismo vredni poštovanja.

Ako smo došli do takvog zaključka u detinjstvu, onda se i danas tako osećamo, bili mi toga svesni ili ne. Zato su često “najjače” narodne pesme one koje govore o neuzvraćenim ljubavima, odbacivanju, o nečemu što nikada ne možemo imati.

Konzumiranje alkohola doprinosi ovome jer slabi cenzure koje sebi postavljamo kada su u pitanju neka osećanja. Postoji jedna preporuka u narodu – ako želiš da vidiš šta neko stvarno oseća, napij ga.

Iz generacije u generaciju su se putem njih izražavala osećanja koja su uzroci patnje. Ista priča koja se nama dešava, dešavala se i pripadnicima mnogih prethodnih generacija.

Ima i veselih narodnih pesama, ali na ovaj način o kome pričam nas “pogode” one prve. Savremena narodna muzika i pored savremenog imidža ima elemente preuzete iz tradicionalne narodne muzike.

Ovaj članak nije poziv za slušanje narodne muzike, već samo pokušaj objašnjenja nekih fenomena vezanih za nju. U kontakt sa osećanjima koja izbegavamo možemo doći ne samo slušanjem i drugih vrsta muzike, već i na razne druge načine.