Odlazak u Zoološki vrt ima, po mom mišljenju, i neki drugi smisao osim razgledanja životinja.

Čini mi se da se ljudi najviše zadržavaju pred kavezima u kojima su “najdivljije” i “najopasnije” životinje. Lavovi, tigrovi, vukovi.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt
Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

Kada sam poslednji put išla u Zoološki vrt, zatekla sam sebe kako stojim pred kavezom tigra i fascinirano gledam u njega. Ležao je mirno, ali sam mogla da osetim neku tenziju iza te mirnoće. Njegov pogled je bio opčinjavajući. Kao da zna sve o meni, čak i više od mene same.

Ono što divlje životinje čini divljim je što je njihovo ponašanje u znatnoj meri određeno nagonima, osim ako ih ne pripitomimo. To znači da ih možemo i zatvoriti u kavez, ali one će nastaviti da budu uglavnom divlje.

Ono što je u psihologiji najpribližnije ovome su ljudski nagoni.  

U biologiji nagon označava naše instiktivno i automatsko ponašanje koje nam omogućava opstanak. Ono ne zavisi od našeg iskustva. Predstavlja genetički programiran impuls i ne možemo ga savladati tako što ćemo da ga negiramo ili izbegavamo.

Gledajući divlje životinje u kavezima, možemo da osetimo da imamo nešto zajedničko sa njima, što je nepripitomljivo.

Jedna od oblasti u kojima postojanje nagona može da unese pometnju je partnerski odnos, emotivna veza koju izgrađujemo.

Svoje partnerske veze regulišemo nizom odluka, dogovora, usaglašavanja. Zato se može reći da se one ne dešavaju same od sebe, već da ih mi gradimo, zato što nekoga volimo i taj neko voli nas.

louvre-832317_1280Ali šta ako naš partner bude primoran da nas izneveri, ako mu se desi nešto, ne njegovom voljom što dovede do ovoga? Odnosno, šta ako ga savladaju njegovi nagoni? Ili ako nas savladaju naši nagoni?

Nagoni koji bi mogli da dovedu osobu koju volimo u situaciju da nas izneveri su nešto što on ne može da izbegne. Ne zavise od njegove volje i njegovih odluka. Ne može da ih pripitomi. Isto važi i za nas.

Ovo nije razlog da pokušavamo da izbegnemo svoje nagone. Oni ne mogu da nas povrede, služe nam za opstanak. Ali, tačno je da mogu da budu opasni po opstanak emocionalne veze koju smo izgradili – ukoliko mi to dozvolimo.

Nagoni trećih osoba, koji su usmereni na osobu do koje nam je stalo ili na nas, nisu naša stvar, niti stvar našeg partnera, već onoga čiji su.

Kada gledamo lavove i tigrove, fascinira nas moć i snaga koju imaju. Prepoznamo to u njihovom pogledu. A onda tu moć i snagu prepoznamo i u sebi.

Nema potrebe da se borimo protiv njih, niti smisla – oni se ne mogu savladati, ali možemo nastojati da sprovedemo mere predostrožnosti da ne podivljaju. Kada kažem podivljaju, mislim na to da ako uradimo nešto nagonski, to tako i shvatimo. Takođe, i ako osoba koju volimo uradi nešto nagonski, to nije razlog za prekid veze koju smo izgrađivali. Ako smo joj postavili dobre osnove, opstaće.

Ne treba da ih se plašimo kada je u pitanju budućnost naše veze.

***

Sve informacije o najnovijoj knjizi Danijele Stojanović, pod nazivom Kako pripitomiti zebru, možete da nađete na navedenom LINKU.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.