O osećanju ljubavi prema sebi govorimo kada sebe prihvatamo kao vredno i dragoceno biće.

Ne procenjujemo se po tome kakve atribute imamo, kako se ponašamo, kakvi smo u odnosu na druge, već volimo sebe baš zato što smo to mi.

Još u najranijem detinjstvu kao rezultat bezuslovne ljubavi od strane roditelja počinje da se formira deo nas koji nam kasnije ovo omogućava.

To ne znači da ne treba da promenimo nešto kod sebe ako nam ne odgovara, ili ukoliko nam otežava odnose sa drugima. Dobro je da se menjamo i stalno iznova usklađujemo sa životnim promenama koje su neprekidne.

Kada na ovaj način volimo i prihvatamo sebe, postoje mnogo veće šanse da promenimo ono što nam smeta.

Važno je napraviti jasnu razliku između svoje ljudske suštine, koju prihvatamo kao vrednu ljubavi, od ponašanja, postupaka, koje procenjujemo kao negativne.

Ne treba izgubiti iz vida i to da niko nije savršen, pa ne postavljati prevelike zahteve kada poželimo nešto da promenimo kod sebe. Možemo se fokusirati na ono što smatramo dobrim. Možemo se prema sebi ponašati kao dobar roditelj prema detetu- sa puno pažnje, nežnosti i ljubavi. Pohvaliti sami sebe, nagraditi sami sebe.

Počinjemo i druge da prihvatamo onakve kakvi jesu, kod nama značajnih osoba volimo njihovu ljudsku suštinu, neponovljivost. Ako nam nešto smeta u odnosu, podsetimo se da možemo od nekoga tražiti da koriguje svoje ponasanje, ali ne i neke suštinske osobine sa kojima se ta osoba identifikuje.

Volimo ih kao vredna i dragocena ljudska bića, ne tražimo od njih da ispunjavaju naša očekivanja. Kada se ovako postavimo u odnosu, stvaramo dobru osnovu da nas drugi zavole zbog toga što jesmo, što imamo za njih posebno značenje. Ne traže od nas da se promenimo da bi oni bili srećni, kao što to ni mi ne tražimo od njih.

Kada volimo sebe, mi smo svesni svojih dobrih i loših strana, ali to ne utiče na ljubav prema sebi. Ukoliko procenjujemo da nešto nije adekvatno ili da smeta na neki način, bilo nama, bilo nekome do koga nam je stalo, trudimo se da to promenimo, ali ne procenjujemo sebe kao suštinski bezvredno biće.