O unutrašnjem konfliktu govorimo kada jednu istu situaciju istovremeno opažamo na dva međusobno suprotstavljena načina.
Dakle, tada funkcionišemo iz dva odvojena dela ličnosti. Jedan selektivno opaža jedan deo realnosti, a drugi deo selektivno opaža drugi deo realnosti.
Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!
Može da se radi o opažajima orijentisanim na naš odnos sa okolinom (vid, sluh, dodir, miris). A moguće je da ignorišemo opažaje koji se tiču našeg unutrašnjeg doživljaja sebe (osećaj za lokaciju delova tela, osećaj za kretanje, za otkucaje srca, za ispunjenost ili ispražnjenost organa za varenje).
Pročitajte i ovo: Lako mi je da oprostim drugima, ali kako da oprostim sebi?!
Ovde spadaju i osećaji pritiska, bola i zadovoljstva, kao i opažanje misli i vizualnih utisaka, kao i unutrašnjeg govora.
Kada realnost opažamo iz dva ugla to je u načelu pozitivno, zato što dobijamo složeniju sliku o čitavoj realnosti, pozadini problematične situacije. Ta slika je manje jasna, konfuznija je, ali je, sa druge strane, sveobuhvatnija i omogućuje nam da proširimo svoje vidike.
Kada realnost opažamo iz dva ugla to je u načelu pozitivno, zato što dobijamo složeniju sliku o čitavoj realnosti, pozadini problematične situacije. Ta slika je manje jasna, konfuznija je, ali je, sa druge strane, sveobuhvatnija i omogućuje nam da proširimo svoje vidike.Pročitajte i ovo: Kako se ponašaju ovisnici o ljubavi, romantici i vezama?
U svakom slučaju, čovek teži da iz pozadine, čitave realnosti koju opaža, izdvoji jedan stimulus i da tom stimulusu pripiše određeno značenje i značaj, kako bi na osnovu toga organizovao svoje funkcionisanje. Takav stimulus se u geštaltu naziva figura.
Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu
U konfliktu ne formiramo jasno figuru (u prva dva slučaja formiramo dve figure koje se “bore” za našu pažnju, a u trećem slučaju nismo jos kompletirali figuru, tj. nismo odredili pozitivno ili negativno značenje). Dok ne formiramo jasnu figuru, ne možemo da se organizujemo u određenom smeru. Zato je potrebno da rešimo konflikt.
Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću
Kada odredimo prioritet, naša percepcija će se prilagoditi tome, odnosno, sve više ćemo opažati ono što je u skladu sa prioritetom koji smo izabrali, a sve manje ono što je u suprotnosti sa time.
Pročitajte i ovo: Tranfer i kontratransfer
Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom
Integracija je prestanak selektivnog opažanja problematične situacije. Ovo nije ni lak, ni jednostavan proces, a ključna stvar je komunikacija između različitih delova ličnosti, različitih delova čulnog aparata. U geštaltu su razrađene mnoge veoma efikasne tehnike za ovo.
Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom
Kada rešimo konflikt, opažamo realnost na jedan sasvim novi način, onako kako je nismo opažali nikada ranije. Taj novi način se naziva kreacija, i to je, u stvari glavna funkcija unutrašnjeg konflikta – da svojom percepcijom kreiramo nešto novo.
