Osnovna težnja kojom se rukovodimo u životu je težnja ka ravnoteži.  

Svako od nas ima sposobnost samo-regulacije i u našoj prirodi je da težimo zdravlju, ravnoteži i celovitosti. Kada je ravnoteža poremećena, javlja se potreba koja izbija u prvi plan (jezikom geštalt terapije postaje figura), a druge, manje važne potrebe u tom trenutku se privremeno povlače i predstavljaju pozadinu.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt
Kada smo formirali figuru, mi pokušavamo i da stupimo u kontakt sa njom.

Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate

Na primer, kada smo usamljeni, pokušavamo da pronađemo odgovarajuće društvo, kada smo gladni nastojimo da unesemo hranu u organizam, kada osećamo da nismo u kontaktu sa nekim delom sebe, pokušavamo da mu se približimo. Ponašanje može da bude usmereno ka sebi ili ka drugima.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Da bismo zadovoljili potrebe, zatvorili geštalt i prešli na drugi “posao”, moramo najpre da imamo sposobnost da osetimo šta nam je potrebno, da budemo u kontaktu sa sobom i svojim potrebama.
Međutim, moguće je i da  budemo ili da ne budemo u kontaktu sa nekim delom sebe, tj. da budemo ili ne budemo svesni nekog dela sebe.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Prekidanje kontakta je izbegavanje nečega (misli, osećanja, neprijatnih tema i sl.). Zbog toga se u geštalt terapiji sugeriše dolaženje u kontakt kako bi se povećala svesnost o sebi i o okolini istovremeno.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Čovek je u sadejstvu sa svojom okolinom i čini sa njom dinamičko polje. Mora da se menja od trenutka do trenutka da bi opstao. Poremećaj se javlja kada počne da koristi stalno iste oblike ponašanja. 
Do ovoga dolazi zbog nekog problema koji je imao u prošlosti, kada je počeo da prekida sebe, da ne dovršava neki geštalt iz nekih razloga.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

Suština problema je u tome što on nastavlja da čini to i u sadašnjosti, ovde i sada. Kada prekinemo kontakt sa nekim osećanjem, smanjuje se opseg emotivnog doživljanja, pa onda ne samo da nismo ljuti, tužni, itd, nego nismo ni radosni, srećni.