Dok ponovo otkrivam toponime na mapi otoka počinjem da verujem u istinitost one teorije – da su imena sela, rtova i zaliva koje su svojevremeno savesni kartografi beležili u mape zapravo bile rezultat trenutnog nadahnuća meštana okupljenih oko činovnika države koja je u tom trenutku smatrala Dalmaciju svojim posedom.

Pročitajte i ovo: Specifična obeležja Portugala

Tako je možda najlakše objasniti (i zapamtiti) niz imena: Ražnjić, Žrnovo, Pupnat, Zavalatica, Prižba, Grščica, Proizd, Vela Pržina, Privala… 

Korčulani su verovatno bili izuzetno nadahnuti Plavcem ili Pošipom dok su smišljali sva ova imena.

Pročitajte i ovo: Kapri – najlepše italijansko ostrvo

Pročitajte i ovo: Lepote zapadne Srbije, oj, Moravo, moje selo ravno!

Siguran sam, naravno, da se iza svakog od ovih imena krije zanimljiva priča ili mit – ali je moja glava bila željna sunca, soli i zrikavaca, a imena nakon prvog skoka u more i nisu više bila važna – mesta smo počeli da pamtimo po šiframa: “uvala-sa-belim-peskom-na-dnu”, “ona-gde-se-parkiramo-u-šumi”, “severno-od-Blata”; “neudobne-stene”; “ona-blizu”.

Pročitajte i ovo: Sorento i Amalfi obala

Plaže su stenovite i ne mame na fotografisanje već na kupanje: more je na svakoj tački ostrva besprekorno: čisto, prozirno, dovoljno toplo i mirno.

Otočani su prijatni i druželjubivi, a kuća u kojoj smo bili smešteni u centru grada redefinisala je listu životnih planova.

Pročitajte i ovo: Letovanje u Albaniji, zemlji Mercedesa, bunkera i orlova

Pročitajte i ovo: Lastovo – najbolje čuvana tajna Jadranskog mora

Grad Korčula je i dalje prijatan i zadivljujuće tih i pust posle jedanaest sati uveče, sve do sedam-osam ujutro, kada se stariji okupe u kafiću na obali ili u bašti starog hotela “Korčula”.

Pročitajte i ovo: Turska – let balonom iznad božanstvene Kapadokije

Nekoliko korisnih saveta

Hrana je supermarketima tek nešto skuplja nego u Beogradu, tako da je uzimanje apartmana sa kuhinjom sasvim praktično rešenje. Postoje i sasvim pristojni restorani u kojima se može odlično jesti za iste novce kao u Grčkoj, na primer.

Pročitajte i ovo: Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said

Ukoliko naručujete lignje u restoranu, napomenite da li je želite očišćenu ili ne.

Parking se, naravno, naplaćuje, gdegod je to moguće. U centru Korčule je cena 25 kuna na sat (3.3 EUR), ali je parking na bregu iznad grada, kod Svetog Luke (groblje), na desetak minuta hoda od centra i dalje besplatan. Oko plaža ima mesta (u julu) za parkiranje i “sa strane”.

Pročitajte i ovo: Proputovanje kroz Transilvaniju – tajanstvenu zemlju vampira

Na čitavom otoku smo otkrili svega tri benzinske pumpe: prva je kod pristaništa trajekta iz Orebića (kod Lumbarde), druga u Smokvici (selo na sred otoka), treća u Veloj Luci. Putevi su u odličnom stanju, a sa kraja na kraj otoka vam ne treba više od sat vremena (45 km).

Pročitajte i ovo: Krstarenje istočnim Mediteranom

Možda je putovanje trajektom od obale do Trpnja na Pelješcu kraće, ali je vožnja preko Pelješca – lepša.

GPS u bilo kom obliku (može i smartphone aplikacija) nije samo korisna alatka već u nekim trenucima i jedini vid ohrabrenja da vredi nastaviti voziti baš tim putem.

Pročitajte i ovo: Napulj – kako je nastala napolitanska pica

Ukoliko putujete po danu, ruta preko Zvornika, Sarajeva, Mostara i Metkovića je zaista uživanje. Put preko Županje i Tuzle je samo naizgledbrži, jer su gužve na graničnim prelazima u špicu sezone neverovatne.

Autor putopisa i fotografija: Nebojša Krivokuća