Ja se čudin da Nova godina oće i povirit u našu zemlju! Da san na njenome mistu, ja bi rekla”skužajte, iman nekih obaveza, ne mogu van ovaj put doć!” – govori baba.

Dada Batinić
Dada Batinić

– A i šta će nan? – složi se teta Mande – Ko da mi i živimo u tekućoj godini? Ili smo u mračnoj prošlosti, u doba partizana i ustaša ili smo u svijetloj budućnosti…zavisi kako je koja prigoda.

– Zato i govorin! – reče baba – Na kraju krajeva, meni Nova godina i ne triba. Šta je iman dočekivat, ali ne zna doć i sama?! Evo, u novinan ne moš ostat živ od informacija ko će je di dočekat…pari da je trkaći konj pa je moraš dočekivat na svakoj etapi, malo je polit vodon, dat joj force.

– Ma to je više zbog ljudi, njima triba malo force, malo da popiju, da in lakše godina padne na prazne stumke. Ja da san godina ne bi padala na stumak, nego cipo na glavu – reče mater.

– Ja bi padala na triestprvi dvanestoga – reče teta Mande.

– Mande, nema u tebi mrvu apstrakcije, suhoparna si, do zla boga…ili to ili si glupa ka tuka! – zaključi baba.

Teta Mande kaže da je najvjerojatnije glupa jer da ona apstrakcinira otkad je pokojni umro. Mi smo na osnovu ovog drugog također zaključili prvo.

– Pa još tilo onoga Stavrosa na trg, za docek? –krsti se baba – Misusovo! Ja da san godina i da moran doć, stala bi kraj Veprica, ma ne bi ulizla u Makarsku da znan da će me on dočekat.

– Pa šta fali Stavrosu, on je zabavljant? – reče teta Mande.

– Ma kaka je to rič zabavljant? – pita mater.

– Novogodišnja – reče baba. To ti je kad si kombinacija pivača, zabavljača, pijanca i ludonje ali ništa nisi od toga zaprave.

– Kako nisi, pa on je pjevač? – čudi se mater.

– Aj, nemoj me zezat?! – čudi se baba – Ma ko bi reka…i to baš ono šta mu najgore iđe!

-Di ćeš ti za Novu godinu? – pita teta Mande babu.

– Ja ću leć – reče baba – Nema mi ništa draže nego zaspat u jednoj, a probudit se u drugoj godini.

– Ko Trnoružica! – reče sestra.

Ćaća se ucenio od smija.

– Aha, ista Trnoružica! Samo će babu iz sna umisto princa probudit novi predsjednik…I živit će sritno sve dok ne umru!

Baba je odma omucala usta rakijon i pjunila.

– Bože, sačuvaj da me ijedan od njih krene! Radije bi da me Pusićka probudi nego oni!

– Ja bi da me niko ne budi nego da se probudin sama od sebe – rekla je teta Mande.

Uto je odrebatila ponoć.

– Ajme, evo je! – namišta teta Mande punđu – Ajme, ljudi, evo je, a nisan ni vlase namistila!!! Zapričali smo se, nisan ni vidila kad je uletila.

– Tako si govorila i kad si ostala trudna s malon! – siti se baba.

– Sritna van Nova godina, narode! – govori mater.

Ćaca je otvara šampanj. Čep je potega tetu Mandu u glavu.

– Namjerno si me pogodijo, dajen te đavlu smotana! – viče teta Mande.

Eto ti ga na! To je znak! – reče baba.

– Kaki znak?! Da će mi u Novoj teć šampanj?- smije se teta Mande.

– Ne, nego da će ti (N)ova godina doć glave!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.