Najdraže mi je kad dođen doktorici, a njoj drago šta me vidi: “Di si, Dada, šta ne dođeš češće?”
Pa bi li je odma prolomio šakon među oči? Jednon godišnje je ugnjavin da mi da uputnicu za redovitu kontrolu KSlike. Puno volin laboratorij, mrzi me samo ako odma dođen na red.
Jutros se špalir odužio, a neka gunđalica sidi za šalteron- sve kako ja volin.
Mijun svita, unutra plač, vanka deranje, ko da san u sebe doma. Muška dica odreda revu, ženska dica ni zuc. Kad muško dite izađe otamo, misliš da mu je izdavilo sinuse, em balavo, em mu se dvi rijeke iz nosa slivaju u usta, voda iz očiju ode do ušiju i pari da je upa u more i umalo se utopio.
Mater ga obično iznese u naramku, a majcu, koju mater ima na sebi, moreš komodno bacit jer nije ni za otrat pod.
Žensko dite se smije kad izađe, obavezno naglasi kako nije bilo strašno te cila važna drži pamuk na veni jer ni sama ne viruje u to šta govori.
Medicinke, koje bi unutra, imaju šifre kucanja koje više nikome nisu tajna jer svak zna da se vrata otvaraju na tri kratka. Prije negoli uđu prezrivo pogledaju po čekaonici, valjda zato jer mi te šifre ne znamo, a znanje je moć. Samo po uniformi skontaš da je to medicinka jer po empatiji, oblačenju i šminki to nikad ne bi zaključio. Mislio bi da je kakva drolja ili, u najbojen slučaju, čuvarica KP doma.
Dok dođeš na red, zbog viđenog se cila krv u tebi uzburka i nikako ne moreš dobit nalaz da ti nije ništa. Najboje je kad se dolibiš do šaltera. Tude sidi gospođa koja te gleda ko da ti njoj dolaziš vadit krv. Dašta se nego uzdrćeš.
Ona ti ne kaže ni dobar dan ni pomozbog, ali se svađa sa kolegicama i urla: “Šta di je? U pički materinoj….Nisan znala! Šta ako san naplatila 320 umisto 160?! Uz mokraću nek da i govno, izvadit ćemo mu i hormone štitnjače i još on nama dođe 15 kuna…”
Onda se ponovo okrene prema tebi. Ako štogod zapita ti ne čuješ jer tamo drnda radijo pa se moraš naget nad onu rupu koja je u visini tvoga spolovila, a njene glave. Čin se nagneš, ona umukne. Kad se uspraviš, siti se da bi te mogla još štogod zapitat pa ti manitaš sa sobon gori-doli. Slične su ti vježbe dali za kičmu, ali ih ne radiš, ona ko da i to zna pa te namjerno saginje i ispravlja.
– Ko van je doktor? – pita takin tonon ko da si ozbiljno nešto zajeba pa će te ona cinkat doktoru koji će ti dat pokoru od dvi-tri boleščine, a tvoje je samo nadat se da to neće bit neizlječivo. Gleda te priko očala tako da imaš osjećaj da ti je krv već izvađena.
Onda čekaš da te prozovu, a kad se sestra ukaže na vratin i počne čitat prezimena ponese te stampedo unutra. Zamlatiš glavon o viseće vješalice i čekaš da gospođa sa šaltera svima jebe mater osin onome ko je prozvan.
– Meni nikad ne mogu nać venu – žali se jedna kojoj je to očito najveća neobičnost u karakteru.
-Gospođo, ima tih žiletina koliko oćete, vaja samo znat s iglicon…
Kad dođe red na tebe, onesvistiš se ne bi li dobio marendu ili kolač, ali kad vidiš vodu u plastičnoj čaši koja se čuje na amonijak, osvistiš se.
Kad oćeš vanka, čin si uvatijo ključanicu masa to osjeti i turne te drugi reful pacijenata unutra, ali tebi ne smeta. Ionako si se rano diga, tek je 8h, dug ti dan pa malo sidneš i ljudikaš s ljudiman. Uto trevi i jedan kojega viđaš po pivnici.
Njemu neugodno šta nosi pišaku jer ga u kafiću vidiš kako se kurči pa mu teško reć da išta što isteče iz tog organa može bit podložno kvaru. Ti namjerno pitaš šta mu je, ništa, doša malo onako. Inače spava do podne, ali lip dan, šteta je ne otić dat mokraću…. Pita i on šta je tebi. Pokažeš zanokticu na kažiprstu.
Uto se izvuče 9.30h kad ti kažu da ne moreš više bit ovde jer zatvaraju.