Brzo, takujin, trči! – viče baba teti Mandi.

– Ma di ću trkat, vratit će mi se slani inćun u grlo! Ali nismo mogli krenit poza podne? – idi se teta Mande.

– Misusovo sveto, da na rasprodaju krenit poza podne!?!Pa sve bi se razgrabilo dotad!

Dada Batinić
Dada Batinić

Onda smo se mi suknili nistrmo za obletit dućane. Baba je uletila u butigu robe. Na izlogu je pisalo -sniženje na sve artikle do 50%, uzmi jedan, dobij drugi besplatno, rasprodaja. I sve tako. Baba je viknila s vrata:

– Mistaaa! Evo nas, evo!

Doša je prodavač pitat babu da može li joj pomoć.

– Kad nisi do moje pedesete, sad mi i ne triba! – rekla je baba. Onda smo se mi vrtili s ostalin judiman po dućanu.

– Mande vidi ovo! Majko mila, jesan li sritna, umin nać, to ti je—nu, gledaj! Kalcete bile 130 kuna, a evo san ih našla na snizenju po 128,99!!

– Lako ti je tebi kad umiš! – reče teta Mande – Ja ne vidin ništa jeftino!

-Ma ne gledaš šta je jeftino, nego šta je na sniženju!-objasni joj baba

-Ja gledan da je cinije a šta ću kad mi ni sniženja nisu jeftina! – zaključi teta Mande.

– Nemoj da te kogod čuje! – okrće se baba po dućanu – Vidi ove lipe zimske jaketice, sa dvi ijade kuna na 1900, da je nije milina gledat!

-Je! U tome joj i je sva milina – složi se teta Mande – Mene bi bilo stra obuć to na sebe; da se digod isfriža ili žginca, parila bi poludit kad znaden koliko san šoldi dala za nju!

– Šjor prodavač, alooo, šjor prodavač! – viče baba.

Polak dućana se ispraznilo kad je baba arlauknila. Sad smo mi u miru mogli razgledat. Prodavac je doša vidno uzrujan.

– Jeste vi normalni?! Nemojte se tako derat –govori on – potrat ćete mi mušterije! Izvolite, šta ste htjeli?

Baba gleda prida se.

– Šta san ono…evo viš ti..skužaj, lipi moj, starija san, malo senilna, evo san zaboravila, skužaj! More bit da ću se sitit potla.

Prodavac je oša rondajuć sebi nešto u bradu. Odma se on zabavio važnijin mušterijama koje su došle iz općine.

– Dobro te đava odnjo tako oprdasta! – rekla je baba u po glasa.

-Mande, iđemo ča odavde, ne sviđa mi se usluga!-rekla je baba i izmarširala vanka.

Na njoj je bila ona jaketa sa dvi ijade kuna na 1900. Babin stari mantil je nesta. Sestra i ja nismo ništa kazale. Teta Mande je pitala da zašto sad opet trčemo kad smo u gradu i da jebešjojsve ako joj oni inćun neće završit nazad u grlo. Unda smo mi dotrkali kući jer svugdi pođi, kući dođi, rekla je baba. I dodala da joj nema ništa milije nego ić u šoping. Izdavila je iz jakete čarape od 128,99 kuna.

– Evo viš, sve jeftino, moglo bi se reć đaba! – govori baba.

– Ma kako to – čudi se teta Mande – nisan vidila ni kad si provala, ni kad si platila!

– Pa diš i vidit od one gužve u dućanu? – govori baba.

– Đava mene odnjo ako si ti to platila! – sumnjičava je teta Mande.

-Nije pisalo da vaja platit pa se nisan ni držala one o popustu nego one druge – govori baba.

-Koje druge?!

-Uzmi jedan artikal, dobij drugi besplatno!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.