Brzo, takujin, trči! – viče baba teti Mandi.
– Ma di ću trkat, vratit će mi se slani inćun u grlo! Ali nismo mogli krenit poza podne? – idi se teta Mande.
– Misusovo sveto, da na rasprodaju krenit poza podne!?!Pa sve bi se razgrabilo dotad!
Onda smo se mi suknili nistrmo za obletit dućane. Baba je uletila u butigu robe. Na izlogu je pisalo -sniženje na sve artikle do 50%, uzmi jedan, dobij drugi besplatno, rasprodaja. I sve tako. Baba je viknila s vrata:
– Mistaaa! Evo nas, evo!
Doša je prodavač pitat babu da može li joj pomoć.
– Kad nisi do moje pedesete, sad mi i ne triba! – rekla je baba. Onda smo se mi vrtili s ostalin judiman po dućanu.
– Mande vidi ovo! Majko mila, jesan li sritna, umin nać, to ti je—nu, gledaj! Kalcete bile 130 kuna, a evo san ih našla na snizenju po 128,99!!
– Lako ti je tebi kad umiš! – reče teta Mande – Ja ne vidin ništa jeftino!
-Ma ne gledaš šta je jeftino, nego šta je na sniženju!-objasni joj baba
-Ja gledan da je cinije a šta ću kad mi ni sniženja nisu jeftina! – zaključi teta Mande.
– Nemoj da te kogod čuje! – okrće se baba po dućanu – Vidi ove lipe zimske jaketice, sa dvi ijade kuna na 1900, da je nije milina gledat!
-Je! U tome joj i je sva milina – složi se teta Mande – Mene bi bilo stra obuć to na sebe; da se digod isfriža ili žginca, parila bi poludit kad znaden koliko san šoldi dala za nju!
– Šjor prodavač, alooo, šjor prodavač! – viče baba.
Polak dućana se ispraznilo kad je baba arlauknila. Sad smo mi u miru mogli razgledat. Prodavac je doša vidno uzrujan.
– Jeste vi normalni?! Nemojte se tako derat –govori on – potrat ćete mi mušterije! Izvolite, šta ste htjeli?
Baba gleda prida se.
– Šta san ono…evo viš ti..skužaj, lipi moj, starija san, malo senilna, evo san zaboravila, skužaj! More bit da ću se sitit potla.
Prodavac je oša rondajuć sebi nešto u bradu. Odma se on zabavio važnijin mušterijama koje su došle iz općine.
– Dobro te đava odnjo tako oprdasta! – rekla je baba u po glasa.
-Mande, iđemo ča odavde, ne sviđa mi se usluga!-rekla je baba i izmarširala vanka.
Na njoj je bila ona jaketa sa dvi ijade kuna na 1900. Babin stari mantil je nesta. Sestra i ja nismo ništa kazale. Teta Mande je pitala da zašto sad opet trčemo kad smo u gradu i da jebešjojsve ako joj oni inćun neće završit nazad u grlo. Unda smo mi dotrkali kući jer svugdi pođi, kući dođi, rekla je baba. I dodala da joj nema ništa milije nego ić u šoping. Izdavila je iz jakete čarape od 128,99 kuna.
– Evo viš, sve jeftino, moglo bi se reć đaba! – govori baba.
– Ma kako to – čudi se teta Mande – nisan vidila ni kad si provala, ni kad si platila!
– Pa diš i vidit od one gužve u dućanu? – govori baba.
– Đava mene odnjo ako si ti to platila! – sumnjičava je teta Mande.
-Nije pisalo da vaja platit pa se nisan ni držala one o popustu nego one druge – govori baba.
-Koje druge?!
-Uzmi jedan artikal, dobij drugi besplatno!
