Kandirat ću se za precjednika!

Dada Batinić
Dada Batinić

Objavi baba.

– Kad je moga Obama tamo, mogu i ja ode. Prvi put u Rvata žena precjednik!

– Nema šanse – reče ćaća – Niko neće glasat za te. Evo, ja prvi neću.

– Ma nemoj, nisi ni čuo program, a već znaš da nećeš. To samo znači da si od predrasuda. Kad dođen na vlast takvih ću se odma riješit! Ovo će bit slobodna zemlja, bez onih s predrasudama.

– A ko će ti unda ostat? – pita je ćaća.

– Mande, ako niko drugi! Nju ću metit u odnose s javnošću. Otkad joj je pokojni umro, nije imala odnosa, a još je bokun žene. More ona dat.

– Ma o čemu to govoriš?! – zblenuto će ćaća.

– Šta, o čemu? Pa jel politika kurva ili nije?! Mande će bit u politiki ka riba u vodi!

– Vas se ne da slušat! – zgrozi se mater.

– To i je bit moje predizborne kampanje! Ne triba me slušat, triba me samo zaokružit!

Uto, eto i tete Mande.

– Mande, ka da si nas čula, taman o tebi govorimo!

– A šta ste lipoga rekli? – zapita teta Mande.

– Da ste kurbetina! – reče sestra.

I dobije po labrnji.

– Ne tuci mi dite! – obrecne se ćaća na babu – još nisi precjednica!

– Ajde, ali si se kandirala? – gurka teta Mande babu latkon.

– Daste san! Saću s peticijon kraj Čende, obić ću par gostijonica i kafića, neš se moć obranit od silnih potpisa.

– Pazi da ne kapne suza gemišta na potpis, razliće se pa ti ga neće priznat! – pravovremeno upozori teta Mande.

voting-30403_1280

– Ma jedno više, manje. Neće valit imena. Već san ja prikupila BUM, Žute stranice, va mi samo nać nekoga da unosi imena! Dakako! – udre se baba po tintari – mala, starija će! Njoj se ionako ne razumi rukopisa. Zrila je za doktoricu!

– A baba, šta ako se posle otkrije da san ja ispisala sva imena na peticiju?

– Ništa, dok se to otkrije, ja ću već bit na vlasti.

– Ali baba, ja san misilia da se ti oćeš pošteno kandidirat!

Mene je baba sažalno pogledala i pomazila po glavi. Ćaća je pita da šta bi baba učinila od ove države ka precjednik.

Baba je rekla da bi je prodala strancima.

– Najboje Arapima!

– Šta bi?! – dreknio je ćaća.

– Eto to šta si ćujo! Pa bi vidijo unda bi li se naš čovik usudijo otet tuđe. A vako se, po naski, dogovore ko će komu i za koliko ustupit brodogradilište, tvornicu, a kad ne bi zna beknit stranoga jezika, ne bi se ima ni zna s kime dogovorit. Ali nije boje da ja prodan zemju i da solde idu nami, nego ka šta su oni prodali zemju pa solde ošle njima?!

– Da ćeš prodat zemlju?! Izbila bi revolucija u državi, svi bi se bunili!

– U nas, revolucija?! Ajde, sinko, šta ti je?! Vidiš i sam da narod ni ne bleji od straja da ne bi izgubio zalogaj.

– A baba, oćemo se unda svi priselit u Zagreb kad ti budeš precjednica? – zapita sestra.

– An? Kaki Zagreb?! Šta ću tamo?

– Pa tamo precjednik mora živit!

– Ne bi ti ga živila u Zagrebu, nema tih mijuna! – odrješito će baba.

– Pa kako ćeš onda bit precjednica?

Baba se domisli.

– Putovat ću na posal!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

  1. Odličan tekst. Vrlo ozbiljan i vrlo duhovit, istovremeno. Ono što mene dodatno dotiče je dijalekt na kome je napisan. Posebne pohvale zbog dijalekta koji je, bojim se, osuđen na izumiranje. Šteta je što ga većina u Srbiji ne razume. Ne samo po značenju pojedinih reči, već i po duhu naroda koji govori tim dijalektom. Hvala Vam na tome.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.