Dvi kune za oprat se?! Bogami ako nije jeftinije negoli to činit doma. Doma goriš bojler, tečeš vodu..cinije mi je prošetat do plaže pa sve obavit doli.

dada
Dada Batinić

– Pa dok dođeš doma, upotit ćeš se! I di si bila, šta si radila?! – reče ćaća.

– A za čega imaš auto? Tiš me odvest i dovest! – reče baba.

Uto eto tete Mande.

– Ajme lipote! Jeste li čuli da je uvelo tuševe na lemozinu?! Dok je bilo za ništa nije me potezala žeja ali sad bi se ošla od gušta oprat! – govori teta Mande.

– Ja san čula da je za domaćega čovika u po cine! – reče baba.

– A kako će znat ko je domaći a ko nije? – čudi se teta Mande.

Pa doneseš sa sbonon izvod iz matične knjige rođenih i pokažeš inkasatoru kraj tuša! – objasni joj baba.

– An? Ali će bit i inaksator uz tuš? – zlamenuje se teta Mande.

– Dašta će! Šta ako kogod nema sitnoga? Inkasator će ti bit minjačnica, a prodavat će i 3 vrste sapuna da se imaš s čime oprat. Od kauštike će ti bit najjeftiniji, za mirisne se vaja isprsit i platit a more bit da ih hotelsko bude sponzoriralo s onin za jednokratnu upotrebu…Još se to ne zna! – slegne baba ramenima.

– E,lipo..svi falu kako je to korak naprid u turizmu i da se vajalo toga i prije sitit! – govori teta Mande.

– Dakako! – složi se baba – Kad se naplaćuju ležajke i suncobrani moredu i tuševi. A ako oće ko igrat picigin i zibat more vajalo bi da daju još kunu po glavi. Vako se itaju po plićaku, zapasaju ko Slovenci Zerp, viču, rastraju turiste, a vlast ništa!

– Ja mislin da bi se cila plaža tribala iznajmjivat! – siti se teta Mande – akoš stavit šugaman – iznajmiš bokun žala i platiš misečni najam a ne da se dolazi stihijski, di je koga volja.

– Tako je! – složi se baba – Onaj prvi dio uz more bi bio po zlato kako i pripada a ono ispod borovine isto ne bi vajalo da je jeftino jerbo imade puno svita koji nećedu da dobiju rak kože.

– Jel se vami čini da ste prikardašile, an? – podrugljivo će ćaća – Kako ste krenile naplaćivale bi i zrak.

– Nu, bome si se dobro sitio! Pa i govore da nan je zdrak likovit, pogotovo za astmatičare. Ja bi predložila Bijokovki da ogradi svoj prostor i unda auromatski njiov zrak ima lječilišnu vunkciju i ka takav se more naplaćivat! – domisli se baba.

– Tako je! – privati teta Mande – Jesmo li u kapitalizmu ili nismo?! Tuđe nećemo, svoje ćemo dat-ma uz nadoplatu!

Ćaća je reka da bi bilo najboje da one priuzmu vlast u gradu jer bi tako grad u dva dana napunio planirani godišnji proračun.

– A nije nas još niko kontaktira!-prizna baba

– Čekaju zadnji čas! – reče teta Mande – A ja bi in svašta dala za mislit: evo, jel red i način da svak pliva di mu se prohtije? Ja bi more isparcelala ka zemljišnik, ogradila ga u one bazenske trake i akoš plivat – uknjiži se, plati. Rezerviraš parcelu za leć, parcelu za plivat, moš platit interneton, karticon i znadeš kad dođeš da si svoj na svomu.

– Bogati Mande, ti si prevazišla i kapitalizam! – divi se baba.

– Ajde, dosta vas je više! Vi bi čoviku izbile zadnji dinar iz đepa, a ne bi dale ništa zauzvrat – idi se ćaća.

– Da ne bi? Dašte bi nego dale – siti se baba. – Obiteljski popust. Uz ćaću i mater dite do 10 godina more plivat di oće između dvi trake – bez naknade!

– Ma bravo! – ironično će ćaća.

Teta Mande je razvalila aplauz na babinu domišljatost a unda kazala: Ovaku ponudu bi ja odma dala u Ercegovinu, Italiju..i ne samo to nego bi imala i slogan.

– Koji? – radoznalo će baba.

– Fali more, drži se (svoga) kraja!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.