Pokojni mi se privrnijo u grobu!
Uspaničena je teta Mande.
– Molin?!
– Kako inače objasnit da je njegova vaza privrnuta a nijedna druga nije? Niti lahori niti vijori, a njegova vaza opala. Privrće se u grobu, nema druge!
Ćaća je gleda u tetu Mandu ka baba kad gleda u Josipu Lisac – pristravljen viđenin prije negoli je ista i zinila.
– Biće ga je ukočilo 40 godina ležat u istome položaju pa se okrenijo na bok. Nije kapsel Dormeo – zaključi baba.
– Ali čovik more izdurat pod zemjon 40 godina? – čudi se sestra – Ja mislin da bi umro.
– Bogati, a kako rudari? Plus, Mandin je i oša pod zemlju mrtav. Baremko smo tako mislili – reče baba.
– A kako u nekin civilizacijan pokojniku mete televiziju, najdražu spizu, bude mu ka u boravku. Ali bi mu to mećali nizašta? – domisli se ćaća.
– Ako je tako, unda se to ne more zvat civilizacijon – reče baba.
– Šta ću sad? – krši teta Mande ruke.
– Koji je razlog, osin neudobnog položaja, tvoj pokojni moga imat da se okrene u grobu? – pita ćaća tetu Mandu.
Teta Mande se probala domislit.
– Bio je hrvatski branitelj.
– Kako je bio hrvatski branitelj kad je umro prije 40 godina?! – zapini baba.
– Oću, reć, bio je u ustašama.
– Biće se zato i okreće u grobu – reče baba.
– Nije on bijo od politike, nije to razlog – razmišlja teta Mande.
– A da od gori ne vidi droljastu tebe, nema penzionera iz Makra s kojin ti nisi izminjala baremko dvi riči – nagađa baba.
– Ako i jesan to je bilo ima polak stoljeća. Ako se zbog toga nije privrća prije nema zašto ni sad. Sve su to ljudi koje je i on poznava.
– Možda se okrenijo zato da teti Mandi napravi mista? – domisli se sestra.
Teta Mande je izgubila svu boju u licu. Baba joj je ulila dva deca ciloga u čašu.Teta Mande nije doticala čašu jer su joj se ruke uzdrćale i usta tresla.
– Ja san čujo da je u nekin civilizacijan normalno da se žena ubije ako muž umre prije nje – reče ćaća.
– Blago civilizaciji za koju ti čuješ – odvrati baba.
Teta Mande je srkala vino na slamku.
– Nećemo više ni riči na tu temu – rekla je teta Mande – a ja mu ga više na groblje ne odila! Još mi samo triba da svit govori kako mi se vaja smaknit.
Ćaća je reka da se on okreće i dok je živ kad čuje šta teta Mande i baba laprdaju.
– A šta nas unda slušaš? Aj ća! – vikne teta Mande.
– Ako vas ne držin na oku straj me da mi ne popijete godišnju zalihu vina – reka je ćaća zamičući u kužinu. Na vratima se okrenijo i kaza – Nemoj da…
Uto ga je baba smirila cavaton među oči.
– Ne okreći se, sine!
