Pokojni mi se privrnijo u grobu!

Uspaničena je teta Mande.

– Molin?!
– Kako inače objasnit da je njegova vaza privrnuta a nijedna druga nije? Niti lahori niti vijori, a njegova vaza opala. Privrće se u grobu, nema druge!

Ćaća je gleda u tetu Mandu ka baba kad gleda u Josipu Lisac – pristravljen viđenin prije negoli je ista i zinila.

– Biće ga je ukočilo 40 godina ležat u istome položaju pa se okrenijo na bok. Nije kapsel Dormeo – zaključi baba.
– Ali čovik more izdurat pod zemjon 40 godina? – čudi se sestra – Ja mislin da bi umro.
– Bogati, a kako rudari? Plus, Mandin je i oša pod zemlju mrtav. Baremko smo tako mislili – reče baba.
– A kako u nekin civilizacijan pokojniku mete televiziju, najdražu spizu, bude mu ka u boravku. Ali bi mu to mećali nizašta? – domisli se ćaća.
– Ako je tako, unda se to ne more zvat civilizacijon – reče baba.
– Šta ću sad? – krši teta Mande ruke.
– Koji je razlog, osin neudobnog položaja, tvoj pokojni moga imat da se okrene u grobu? – pita ćaća tetu Mandu.

Teta Mande se probala domislit.

– Bio je hrvatski branitelj.
– Kako je bio hrvatski branitelj kad je umro prije 40 godina?! – zapini baba.
– Oću, reć, bio je u ustašama.
– Biće se zato i okreće u grobu – reče baba.
– Nije on bijo od politike, nije to razlog – razmišlja teta Mande.
– A da od gori ne vidi droljastu tebe, nema penzionera iz Makra s kojin ti nisi izminjala baremko dvi riči – nagađa baba.
– Ako i jesan to je bilo ima polak stoljeća. Ako se zbog toga nije privrća prije nema zašto ni sad. Sve su to ljudi koje je i on poznava.
– Možda se okrenijo zato da teti Mandi napravi mista? – domisli se sestra.

Teta Mande je izgubila svu boju u licu. Baba joj je ulila dva deca ciloga u čašu.Teta Mande nije doticala čašu jer su joj se ruke uzdrćale i usta tresla.

– Ja san čujo da je u nekin civilizacijan normalno da se žena ubije ako muž umre prije nje – reče ćaća.
– Blago civilizaciji za koju ti čuješ – odvrati baba.

Teta Mande je srkala vino na slamku.

– Nećemo više ni riči na tu temu – rekla je teta Mande – a ja mu ga više na groblje ne odila! Još mi samo triba da svit govori kako mi se vaja smaknit.

Ćaća je reka da se on okreće i dok je živ kad čuje šta teta Mande i baba laprdaju.

– A šta nas unda slušaš? Aj ća! – vikne teta Mande.
– Ako vas ne držin na oku straj me da mi ne popijete godišnju zalihu vina – reka je ćaća zamičući u kužinu. Na vratima se okrenijo i kaza – Nemoj da…

Uto ga je baba smirila cavaton među oči.

– Ne okreći se, sine!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.