Vidila jutros neko dite, cirka 5 godina, kako ceni da neće u zubara. Eeee, dite moje, tako je i meni bilo u tvojin godinan. Mater ti nikad ne reče “idemo u doktora” nego “idemo u grad”. Nadaš se sladoledu ili igrački, nabrzinu se umiješ i skačeš s noge na nogu da što prije krenete.
Kad ste na po puta, mater te pogleda, pjune u svoj kažiprst i vadi ti krmelj iz oka.
Ostale prste ti tura u uvo i u nos i iz svake rupe nešto vadi. Hrakne ti u kosu, pa kad onaj čuperak ne more zalizat ni nakon devetoga ispljuvka, zavali te pleščetinon da uvik li je sramotiš. Isto ko da ti sam sebe odgajaš i pereš. Čin te tako tribi, znaš daš u zubara.
Pokušavaš pobić, ali mater je spremna. Znajući šta je čeka nije u potpeticama nego u patikama i vata te za kosu prije negoli ti se potplat odlipijo s asfalta. Drečiš puten ne bi li te dobri ljudi spasili, ali osin šta kažu da si glasna na ćaću, puštaju mater da čini s tobon šta je volja.
Ona govori da ništa neće bolit i da je ne sramotiš. Ti čuješ obrnuto od rečenoga.
U zubara neš da otvoriš usta. Mater ti obećava sladoled, bemiksicu, mlađega brata, ali znaš daš na kraju dobit samo pleščurinu. Mučiš. Zubar kaže da te stvarno ništa neće bolit i daje klišta medicinskoj sestri koja ista iznosi iz sobe i odma se vraća.
Pratiš je pogledon koji daje na znanje da s tobon nema zajebancije. Pogledaš zubara, on otklimne. Zineš. Prčka s nekin ogledalon, pa cili sritan kaže kako imaš čokoladni karijes. Odma razumiš da je to pametan čovik pa iz džepa vadiš rastopljenu Bajaderu. Ono što nije ostalo zalipljeno po gaćama, nudiš njemu. Neće da uzme, kako si se i nadala.
Kaže da će malo bušit, ali da stvarno ništa neće bolit. Kažeš i ti njemu da ti je mater rekla da tako kaže svaki te da su svi muškarci isti…Mater se zakašje i popije vodu kojon mućaš usta.
Zubar ti meti vješalicu među zube tako da više ne moreš progovorit. Ništa ne boli, ali svejedno praviš grimase i stiskaš oči. Zubar izvadi vješalicu i kaže: “Ispljuni!”
Pljuneš na pod što dalje možeš. Nije loše, ali ćaća more bolje. Zubar zamukne, a mater se izvinjava i mrmori nešto o tebi i tvome bogu, biće kakva molitva da manje patiš.
Zubar kaže da sad probaš pljunit u levandinić i da omućaš usta pa opet. Sestra je materi rekla da ide sist u čekaonicu. Zubareva sestra i ti ste se sprijatejile, vidiš da ti o materi misli šta i ti. Onda zubar priča viceve, a kako si dite i nemaš dostojanstva, iz usta ti pršti i bališ od smija. Prskaš naokolo ko polivača po stadijonu pa zubar meće zaštitne naočale. Ti zapantiš da će take oči, zube, osmijeh i kosu morat imat tvoj budući muž. (Ostaneš usidilica.)
Sestra mu sve dodaje, ko da zna i svoj i njegov posal. Sitiš se kako svake godine, kad krčite oko maslina, ćaća govori materi:”Dodaj mi duplaš! Ne to! Kaš naučit šta je duplaš???”
Zaključuješ da je lake šale bit zubar, ali da je zajebano s motikon.
Zubar kaže da je njegova sestra ujedno i njegova žena. Ispadne ti vješalica iz usta i razbijaš malo glavu na tu zagonetku no cila sritna skapiraš rješenje u osamnaestoj.
Zvoni telefon u ordinaciji i sestra kaže da će sad doć Ante da mu se pogleda zagnojeni zub. Samo lud čovik taj smrad more metit u usta; bacala si s ćaćon gnoj po kunpirima i znaš na što to liči. Taman daš pitat zubara zašto Ante gnoji zub i di će s njin kad naraste, a onda se sitiš da ti je mater govorila kako je muškima veličina bitna. Vidiš da je i mater nekad u pravu. Zubar te još pinku diže i spušta na hidrauliku, a onda zovne mater da je sve gotovo.
Mater je sritna, ali još narogušena. To se zna po tome šta zubara gleda od dragosti, a tebe jer nije slipa.
Pitaš zubara da ti da inekciju.
-Injekciju? Šta će ti?
-Da ne ćutin kad me mater ispleska!
