Ajde bogati, ko ga je ikad vidio? Kažu ubili ga, a ne zna se jel ikad i živio…sve šta o njemu znamo je iz priča i sličica!
– Jel to govorite o Isusu? – pita sestra.
-Nije nego o Bin Ladenu!-reče baba
– Ja ne razumin ove ratove za mir. Kako se to mir more postić raton? – čudi se teta Mande – To je ka da muž opauči ženu pleščetinon radi mira u kući, pa di to ima?
– Kud se god okreneš! Ko da je malo nasilja u obitelji! Ko da su Bin Laden i Obama odgojeni drukčije! Vidilo dite da in se kući mlate pa kad su naresli mlate se i oni…samo njima more bit pa ono šta je nekome vamilja njima je država.
– Ja ne znan oću li i dočekat da me đava odnese prirodnin puten-ustravljena je teta Mande – Prije mi se čini da će mi koja budaletina doć glave!
– Tako i mater kaže – reče sestra.
– Šta mater kaže?! – povisi baba ton.
– Da će joj budaletina doć glave – objasni sestra.
– I šta još kaže? – ispipava baba.
– Kaže da je ti uvik malterišeš – reče sestra.
– Misliš, maltretišeš?! Mada bi ispravnije bilo kazat maltretiraš, šikaniraš, ugnjetavaš …- počne teta Mande nabrajat.
– Umukni Mande! – prikine baba – A nevisti ću zavrnit vraton!
– Eto, vidiš da si ista ka ostali agresori! Sigurno su i tebe tukli kad si bila manja – zaključi teta Mande.
– Ne brabonjaj, ovo je drugo! Neću itnit nevisti atomsku bombu u spavaću – nervira se baba.
– Šta ja znan štaš ćeš i šta imaš od naoružanja?! I taj tvoj šćap mi je da po gnjatima, a niti ne spada u oružje. Plus, sin ti je lovac, ko zna šta ti more past na um – strašljivo će teta Mande.
– Ajmeeeeee, baba će ubit mater iz puškeee – istrči sestra iz kuće plačuć.
– Još će mi policiju na vrat nasadit! Ulazi u kuću!! – dere se baba za sestron.
Ćaća je doša za minut.
– Koga ćeš ti ubit iz puške?! Nemoj da sad i tebe i Mandu itnen priko terace!
– Šta san ja tu kriva?! – čudi se teta Mande.
– Huškačka djelatnost! Zavadi pa vladaj! Insinuiraš nešto staroj, daješ joj ideje. Lako ti je s neukima manipulirat! – reče ćaća.
– Ko je neuk?! – zapini baba.
– Kaže ćaća da si ti! – oglasi se sestra.
Baba je zdimila ćaću šćapon po kostima – on će meni da san neuka, da neman ideja…trasss! Ako i neman ideja iman šćap..trass!
Ćaća je uteka vanka pa je baba krenila na tetu Mandu.
– Ona će meni da san agresivna!?!? Traaasss!
Kad je i teta Mande utekla ostale smo sestra, ja i baba.
– Ako ih je voja nek idu u Pakistan, neće mi pravit nered u vamiliji…jel tako?!
– Je – rekle smo mi.
– Tili su oni meni dat povod da izgubin nerve pa da me zbajbuče, ali neš ne! Ostaviću ja njizi na životu, nek se pate, jel tako?!
– Je – rekle smo mi.
Teta Mande je povirila kroz vrata.
– Šta je Mande?! Nemoj da te sad cavaton među oči!? – zapriti baba.
Teta Mande je dovatila sestru i metila je isprid sebe.
– Aj sad ako se usuđuješ!! – rekla je hrabro.
Baba je šćapon najprvo prikripila sestru. a onda je zdimila i tetu Mandu.
– More te bit sram žrtvovat vlastito dite! – prijekorno će teta Mande.
-To joj je za onu pušku, a uostalon cilj ne bira sredstva. Sad smo kvit pa moreš sist, na ti žmul za vino!
Setra je još šmrcala u kraj vrata.
– Aj ne kenjkaj – rekla joj je baba – di neš stvari dobit pleščetinu, ko da je to štagod? Saće ti baba raslavit soka, sidi k nami, ajde!
– Najprije nas pribiješ, a sad sidiš s nama k’o da se ništa nije dogodilo? – čudi se teta Mande.
– Ae! Tako ti je u svakome ratu, mi protiv Srba, Ameri protiv Libije…sve ti se svede na isto.
– Na šta?
– Ko se tuče taj se voli!
