Dada Batinić
Dada Batinić

– Ja ne znan kako smo dosad pokapali ljude kad grobje nema imena! Kako ćeš ti judiman odvanka objasnit di naši mrtvi leže? – lamenta baba.

– E, dobro govoriš! – uzdane teta Mande – kakvo je to grobje a ni imena mu se ne zna?

– Pa šta? – usprotivi se ćaća – Prije se nije znalo ni za grob neznanog junaka pa se opet znalo di, ko i su kizin leži.
– Aj ne laprdajte više! – prikine mater – lako ti je bit pametan! Boje recite, koje bi vi ime dali groblju?

Teta Mande je prva dala prijedlog.

– Ja bi da se gradsko groblje zove Gradsko Groblje!

Mi smo nju izviždali jerbo se u nas nijedan kratak i logičan prijedlog ne more usvojit bez dodatnih komplikacija.

Baba je rekla – A kako bi bilo da se zove Duše robova? Em je Aralica naš rvacki pisac, em, a da šta je groblje nego misto di se napaćen čovik odmori?

– Je, lipo zvuči! Mada, u drugu ruku, implicira da je život šaka jada – reče mater.

– Pa nek implicira! Šta se više njih od te implikacije samoubije to će groblje boje radit..pa nismo ga đabe proširivali!

– Aj stara, prikini! Kad ne znaš reć nijedne pametne ne moraš ni lude – reče ćaća.

– E, ti se javi! Aj, eto ćeš ti smislit kako će se grobje zvat! – duri se baba.

Ćaća se zamisli – Nek se zove – Kod bolnice.

– Da Kod bolnice? – krsti se teta Mande – Ne bi da je kakva gostijona uz cestu…svakakve budalaščine, sinko i tebi padnu na um!

– Šta fali? Je li kod bolnice – je! Ja ne znan šta in triba staro čejade i vodit hitnon u Split, žali bože goriva i vrimena…vako ih odma s hitne iskreneš na grobje i sve ide leva-leva.

Baba je udrila ćaću šćapon priko kostiju, jer baba sve svaća osobno. Mi smo ćaću izviždali da ne bi baba i nas udrila priko kostiju.

Sestra je kazala da bi grobje najboje bilo nazvat Wellness centar, jer se tek tu čovik potpuno opusti, prođu ga sve tenzije i stresovi te je napokon miran i spokojan.

Baba je rekla da nije spokojan nego pokojan i da je to velika razlika.

Mi smo sestru izviždali zbog lingvističkog propusta.

Mater je rekla – A kako bi bilo da se groblje zove Rajski dvori?

– Da Rajski dvori?? Pari apartmansko naselje! – reče ćaća.
– Ako je sudit po lokalnon stanovništvu, realnije bi bilo da se zove Vrata pakla! – dometne teta Mande. – Ja san rekla da je najboje da se grobje zove slično ka kući tako da čoviku ne padne teško kad promini ambijent.

Baba je rekla da čovik itako-tako ne zna ništa kad umre a najmanje to da je prominio ambijent. Mater je kazala da duša ne umire i da zna da je prominila ambijent…i dakako da bi bilo lipo da se grobje zove tako da čovik od gušta dođe tamo.

– Aha, ka da si doša u boravak i izvrnio se na kauč! Jedino šta ti je tv ekran crn! – reče ćaća.

Mater prostrili ćaću pogledon a mene pomazi po ćiverici – Pametno mamino, na sve misli! I kako bi nazvali grobje a da se čovik osjeća ka kod kuće?

Ja san rekla – Kuća strave!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.