Naš čovik je vrlo ustrpljiv. On uvik more čekat red, tribalo, ne tribalo.

Dada Batinić
Dada Batinić

Ulizla san u Finu, a tamo se red otega do Milasove zgrade. Jedna ženska radi na blagajni a oni desno čita novine. Nije se još dogodilo da san ulizla a da ga je taj privridijo za plaću. I tako di god odeš, bilo u poštu, bilo u banku…va ti ponit bančić sa sobon…i jušto kad san došla na red, evo ti nekoga čovika meni s leđa, ni Valjen Isus, ni izvinite nego odma na šalter.

Čemu oni zaštitari služe??

Oni bi tribali jude zaštitit od vakih, izdrečit oči i promatrat da ne bi ko uliza priko reda. A vako kad me zašitar nije zaštitijo, zaštitila san samu sebe.

– Čovik moj, a di ćete priko reda?-pitan ga ja.

On ništa, ka da ja, božeprosti, govorin sama sa sobon. Unda san prišla onu žutu rigu od čekanja, uvatila ga za kolet od košuje i odigla od tleva.

– Di ćete priko reda, pitala san te?? – zadrejin mu se ja na uvo.

Kad san ga odigla ispala mu je šaka lemozine iz đepa…vidi se i po tomen da nije kršćena duša. Kad, eto ti zaštitar. Fala bogu- mislin ja u sebi i kalan onoga trtejka. Kad imaš šta čut, ufatio se zaštitar mene, da činin nered, da prijava policiji…a ja, PUF! Pa priko zubi!

Nije ni ima više od dva zuba u glavi pa nema veće šćete. To unda cika i vika po šalterin, učas se stvorilo 15-20 žena za koje dotad nisi ni zna da rade.

Govorin ja jednoj -A sad mi naplati ovi račun! Ona se uzdrćala, tuče po onoj makinjeti.
– Šta drćeš? – pitan je ja – Oli ti plaćaš?

A va mi otić još u apateku – pribiren ja priko glave – a i tamo će me tokat čekat. U apateci bi tribali metit jednoga na vrata koji bi ti čin ulizeš da Normabell da te pinku smiri i da otkunjaš na nogan uru-dvi dok te ne dođe red. Lipo otvoriš oči i eto te prid šalter.

Teti Mandi dojadilo slušat babu pa je prikine.

– A šta vali čekat u redu, lipo se razminiš s judima i znadeš šta je po svitu?

Baba pune kroz nos.

– Štaš govorit? Pa uvik lamentaju isto, e male penzije, e skupoća, e dica…drugi put ću ponit ono malo radijo pa dočin uđen odma ću ga navit i metit na uvo!
– Ja volin čekat u red – reče teta Mande – Vako bi morala otić na kavu za ispričat se sa ženon, potrošit 20 kuna a vako sve snogu. Upoznan i koga novoga, bude i simpatija, svega se tu vidi.
– Dakako, dakako – klima baba glavon – Kako je krenilo tu će se i ženit, rađat dica, zakopat će te u noćni trezor kad umreš čekajuć.
– Ae, noćni trezor, bar bi se na onomu svitu vajala među paran kad mi bog nije da na ovome! – uzdane teta Mande.

Uto je došla sestra, sila u fotelju i rekla da bi ona erokrema i kruva. Baba je rekla da ne more jer se ona razgovara su teton Mandon. Sestra je pitala da kad će teta Mande ča kući.
Teta Mande je rekla.

– Bogati, kaki je to način, tirat staro čeljade iz kuće?
Sestra je kazala da bi ona erokrema i kruva.
– Pa sad si izila fitu! Pusti nas s miron, aj vanka vatat leptire u teglu o marmelade!

Sestra nije tila nego je kazala da bi ona erokrema i kruva.
Baba je kredon povukla crtu od sestrine fotelje do kužine.

– Taaako! A ti unda stoj tute i čekaj da te dođe red!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.