Naš čovik je vrlo ustrpljiv. On uvik more čekat red, tribalo, ne tribalo.
Ulizla san u Finu, a tamo se red otega do Milasove zgrade. Jedna ženska radi na blagajni a oni desno čita novine. Nije se još dogodilo da san ulizla a da ga je taj privridijo za plaću. I tako di god odeš, bilo u poštu, bilo u banku…va ti ponit bančić sa sobon…i jušto kad san došla na red, evo ti nekoga čovika meni s leđa, ni Valjen Isus, ni izvinite nego odma na šalter.
Čemu oni zaštitari služe??
Oni bi tribali jude zaštitit od vakih, izdrečit oči i promatrat da ne bi ko uliza priko reda. A vako kad me zašitar nije zaštitijo, zaštitila san samu sebe.
– Čovik moj, a di ćete priko reda?-pitan ga ja.
On ništa, ka da ja, božeprosti, govorin sama sa sobon. Unda san prišla onu žutu rigu od čekanja, uvatila ga za kolet od košuje i odigla od tleva.
– Di ćete priko reda, pitala san te?? – zadrejin mu se ja na uvo.
Kad san ga odigla ispala mu je šaka lemozine iz đepa…vidi se i po tomen da nije kršćena duša. Kad, eto ti zaštitar. Fala bogu- mislin ja u sebi i kalan onoga trtejka. Kad imaš šta čut, ufatio se zaštitar mene, da činin nered, da prijava policiji…a ja, PUF! Pa priko zubi!
Nije ni ima više od dva zuba u glavi pa nema veće šćete. To unda cika i vika po šalterin, učas se stvorilo 15-20 žena za koje dotad nisi ni zna da rade.
Govorin ja jednoj -A sad mi naplati ovi račun! Ona se uzdrćala, tuče po onoj makinjeti.
– Šta drćeš? – pitan je ja – Oli ti plaćaš?
A va mi otić još u apateku – pribiren ja priko glave – a i tamo će me tokat čekat. U apateci bi tribali metit jednoga na vrata koji bi ti čin ulizeš da Normabell da te pinku smiri i da otkunjaš na nogan uru-dvi dok te ne dođe red. Lipo otvoriš oči i eto te prid šalter.
Teti Mandi dojadilo slušat babu pa je prikine.
– A šta vali čekat u redu, lipo se razminiš s judima i znadeš šta je po svitu?
Baba pune kroz nos.
– Štaš govorit? Pa uvik lamentaju isto, e male penzije, e skupoća, e dica…drugi put ću ponit ono malo radijo pa dočin uđen odma ću ga navit i metit na uvo!
– Ja volin čekat u red – reče teta Mande – Vako bi morala otić na kavu za ispričat se sa ženon, potrošit 20 kuna a vako sve snogu. Upoznan i koga novoga, bude i simpatija, svega se tu vidi.
– Dakako, dakako – klima baba glavon – Kako je krenilo tu će se i ženit, rađat dica, zakopat će te u noćni trezor kad umreš čekajuć.
– Ae, noćni trezor, bar bi se na onomu svitu vajala među paran kad mi bog nije da na ovome! – uzdane teta Mande.
Uto je došla sestra, sila u fotelju i rekla da bi ona erokrema i kruva. Baba je rekla da ne more jer se ona razgovara su teton Mandon. Sestra je pitala da kad će teta Mande ča kući.
Teta Mande je rekla.
– Bogati, kaki je to način, tirat staro čeljade iz kuće?
Sestra je kazala da bi ona erokrema i kruva.
– Pa sad si izila fitu! Pusti nas s miron, aj vanka vatat leptire u teglu o marmelade!
Sestra nije tila nego je kazala da bi ona erokrema i kruva.
Baba je kredon povukla crtu od sestrine fotelje do kužine.
– Taaako! A ti unda stoj tute i čekaj da te dođe red!
