Da, sunčam se u toplesu. Oduvek. Ceo život.
Bez gornjeg dela bikinija. Bez trunke srama. I ne – nije zbog nekakvog bunta. Nije ni zbog pažnje, ni zbog „izazivanja“, niti zato što mi se baš tog dana „prohtelo da budem provokativna“.
Razlog je jednostavan: želim da ravnomerno pocrnim. Da mi telo celo bronzano.
Neću da budem kao zebra kad se vratim s mora. Neću bele štrafte, linije, otiske lastiša preko tela. Hoću da koža potamni svuda, glatko, prirodno, kao da je obgrlila sunce celim bićem. I hoću da to prođe bez spektakla.
Ali ne ide.
Godina je 2025. Prolazi 25 godina 21. veka, a još uvek ne mogu da skinem gornji deo kupaćeg a da svet ne padne u kolektivni šok.
Bulje. Pogledi ispod oka, preko oka, ispod naočara, između sendviča i deci u pesku. Zastajanje, šaputanje, snimanje. Žene, muškarci, deca – svi podjednako zaprepašćeni.
„Vidi, teta ima sise!“ – viče jedno dete. Majka ga ne ispravlja. Ne kaže: „Ima ih svaka žena, sine, opusti se.“
Ne. Samo nastavi da bulji i ona.
A ja? Ja se trudim da se ne „kurčim“. Ne paradiram po plaži. Ležim što bliže moru, biram mesto gde imam najkraći mogući put od peškira do vode. Sve radim da ne budem „tema“, ali avaj – čim sisa nije pod kontrolom elastičnih bretele, odmah sam fenomen. Čudo. Mamba sa slobodnim grudima.
I to nisu nikakve grudi. Nisu one Instagramske, silikonske, bujne, modelirane.
To su male grudi. Devojačke. Iste takve sam imala sa 12. Samo sad malko otrembešenije.
Ali čak ni to ne umanjuje fascinaciju. Čak ni to ne smanjuje nivo nepristojnog, lepljivog, zaustavljenog pogleda.
Pa se pitam – je l’ to stvarno tako neverovatno?
Gledate gole žene non-stop. Porno-kultura vas bije sa svih strana. Baloni od sisa iskaču i s reklama za četkice za zube.
Ali kad se jedna žena usudi da legne gola do pojasa na običnoj plaži – vi gledate kao da vam je došla E.T. iz svemira.
A što je najgore, ne gledate sa divljenjem – već sa prostačkom dozvolom za upad.
Kao da sam se time što sam skinula gornji deo prijavila za ulet. Kao da vam dugujem pažnju, osmeh, razgovor, možda i broj.
Ma, hajde.
Gomila vas muškaraca ima veće sise od mene. Od sala. I to vas ne sprečava da hodate goli do pasa, ne samo na plaži – nego i po gradu. Bez srama, bez stida, bez da iko išta kaže. Hej, to je nepristojno! Daj, obuci majicu! Budi pristojan. Malo ti za kulturu treba. Al’ ne.
A kad ja skinem gornji deo – sve stane.
I zato više od svega, kad legnem na plažu, ne želim da budem atrakcija.
Ne želim da budem meta. Ne želim da učestvujem u vašim umovima.
Želim mir.
Želim da utonem u prirodu, u more, u tišinu. Da nestanem.
Da budem deo sveta kojem pripadam – tela, vode, peska i sunca.
A vi?
Vi samo produžite dalje.
Jer očigledno – nismo na istom nivou razvoja.
🧜♀️ Piše: jedna sasvim slobodna žena bez štrafte od sunca. I bez potrebe da se objašnjava više ikome.
