Pretpostavljam da ste, kao i ja, pročitali vest da je Ričard Gir u 70. godini po drugi put postao otac.

U braku sa 33 godine mlađom suprugom, ali neka ovaj put to ostane po strani. Šta ste pomislili i osetili po čitanju te vesti? Kako vam se i koliko dopadaju takve i slične životne priče? Verujete li da nikad nije kasno i da je bolje ikad nego nikad?

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Pretpostavljam da ste primetili da se “pravo” vreme negde vremenom izgubilo. Sve se više govori i piše o slušanju sebe i svoje intuicije. O uvažavanju sopstvenog tempa i ritma kretanja kroz život i životne faze.

Pročitajte i ovo: ZABRANJENA LJUBAV ili izbegavanje suočavanja sa sopstvenom nesposobnošću voljenja

I od strane medija bodre se i pohvaljuju oni koji prkose godinama i biraju da ih ne broje. Oni koji se, uprkos godinama, usuđuju na (vrlo) zahtevno i (visoko) rizično. Oni koji u zrelim ili i poznim godinama odlučuju da počnu ispočetka i(li) život promene iz korena.

Pročitajte i ovo: Kako sećanja sprečavaju ljubav

Tako su i Ričarda Gira, među ostalima, obasuli pohvalama i rečima divljenja. Mnogima je fenomenalno to što i u godinama u kojima jeste – nastavlja da postaje otac.

S vremena na vreme, susretnem se i s pričom o nekom ko u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama odluči da upiše (željeni) fakultet. Po prvi put ili nakon nekog već završenog.

Pročitajte i ovo: Sve pada u vodu ako vam je seks loš: Loš seks je 90 posto braka

Čujem i za one koji se razvode nakon više od dvadeset godina braka. Ljudi bliski tim ljudima neretko su mišljenja da je to pogrešno, suludo i tada je kasno, te da je, posle toliko godina provedenih u zajedništvu, potrebno uraditi sve kako bi se brak očuvao i spasio, makar zbog dece.

Pročitajte i ovo: LJUTNJA: Glavno oružje u funkciji zašite sopstvenih potreba koje pokreće na promenu

Psihoterapijski rad, između ostalog, podrazumeva promišljanje onoga što klijent želi i voleo bi da ostvari uz podršku i pomoć stručnjaka. Podrazumeva definisanje cilja ka kojem se s odmicanjem procesa primiče.

Može to biti nešto krajnje opipljivo i konkretno, vezano za izvestan izazov, zastoj, dilemu ili teškoću; a može biti i preventiva kao stvar i pitanje “luksuza”, te želja da se pozabavi sobom i radi se na sebi – iako je sve već u redu i dobro funkcioniše.

Pročitajte i ovo: TELO NIKAD NE LAŽE: Kada ne slušamo svoje emocije, telo stupa na scenu

Savetnik/psihoterapeut ne bira i ne odlučuje umesto ili za svog klijenta, niti ima želje veće od onih koje on ima za sebe.  On klijentu, između ostalog, pomaže u promišljanju i preispitivanju njegovih misli i uverenja, osećanja, ciljeva i želja, donetih odluka, (ne)preuzetih odgovornosti.

Pročitajte i ovo: EMOCIONALNO ZAKLJUČANI LJUDI: Krijući sebe, zapravo, gubimo sebe

Uz stručnu podršku i pomoć klijent  se na nešto može rešiti ali i od nečega odustati. Može shvatiti da do sada nije shvatao ili se predomisliti.

Odustajanje i predomišljanje je ne samo OK već i vrlo potrebno. Sve se može prerasti i prevazići, možete uvideti da vas to nešto više ne ispunjava ili vas nikada nije ispunjavalo.

Pročitajte i ovo: Kako da sačuvamo psihičko i fizičko zdravlje tokom izolacije

Možete, konačno, osvestiti da to nešto nije vaš izbor ili želja, da ste s tim nečim nastavljali po inerciji i automatizmu a – niste morali i ne morate.

Možete shvatiti da vas kretanje ka tom nečem nije inspirisalo ni motivisalo, da ste istrajavali samo zato što ste mislili da se očekuje od vas i trebalo bi da vam se dogodi.

Pročitajte i ovo: Svim lepšim polovinama, damama, ženicama i praktičnim ženama

Znam koliko je svako od nas priča za sebe. Znam i koliko priča svakoga od nas nalikuje pričama mnogih drugih ljudi. U sopstvenom iskustvu nismo usamljeni ni posebni koliko bismo nekada voleli da jesmo.

Photo by Toa Heftiba on Unsplash

Ako (želite da) verujete da nema priče poput vaše – zapravo niste spremni za rešavanje onoga što predstavlja problem, jer – dokle god mislite i osećate da ste mimo svega i svih, mislićete i osećati i da nema toga što je primenljivo na vaše i vas.

Pročitajte i ovo: IGRE GLADI – manipulacija u partnerskim odnosima

Znam koliko je važno slušati sebe i verovati sebi, ne potcenjivati se i ne precenjivati, te – generalno gledano – savladavati prepreke i pobeđivati otežavajuće okolnosti. Znam da ne postoje formule ni recepti za uspeh, te uvek i opšteprimenljiva rešenja.

Pročitajte i ovo: LJUBAV IZ SAŽALJENJA: Iskrivljeni način davanja ljubavi

Znam da je mnogo šta relativno i zavisi od toga kako se uzme, ali i da postoji optimalno vreme (koje ne mora ići u korak s onim koje doživljavamo svojim). Znam i da se vreme može gubiti i da i besmisleno postoji.

Znam i da je razumevanje jedno, a opravdavanje nešto sasvim drugo. Znam i koliko je važno stavljanje u perspektivu – odluka, izbora i želja – te promišljanje njih iz ugla posledica.

Photo by Roberto Nickson on Unsplash

Možete shvatiti da nešto niste stigli ili ste propustili da uradite (na vreme). Recimo, niste postali roditelj ili istrajali u obrazovanju. Ili ste, pak, obrazovanje žrtvovali zbog nečeg ili nekog drugog.

Pročitajte i ovo: Transgeneracijski prenos narcizma: Najviše boli ono na šta nismo mogli da utičemo

Shvativši to možete poželeti da, konačno, nadoknadite propušteno. Uprkos godinama koje imate, brojnim koracima koje je potrebno preduzeti, te teškoćama s kojima pretpostavljate ili znate da ćete se susresti.

Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na  svetu ko je: Gde god ima viška, ima i manjka

Možete reći “jedan je život” i biti u pravu, ali – koliko vas ta činjenica opravdava ili oslobađa odgovornosti u slučaju opredeljivanja za opcije koje uključuju i druge, vama bliske ljude, koji mogu ali ne moraju da nose teret vaših odluka? Da, naravno, bliski su tu i da nas podrže i budu naš oslonac, ali – ne uvek, u svemu i po svaku, tj. veliku cenu.

Photo by Yoann Boyer on Unsplash

Meni lično priče poput Girove ili one o diplomiranju u poznim godinama ne izmame osmeh na lice. Ne mislim da je, generalno gledano, ikad bolje nego nikad, niti da nikad nije kasno.

Pročitajte i ovo: Emocionalna nezasitost

Zapravo, rekla bih da nikad nije kasno da se zaljubite ili zavolite nekog, raskinete vezu ili se razvedete, pobedite bolest i ozdravite, pronađete bolji posao, oslobodite se konkretne navike, progledate i uvidite, upoznate se sa sobom i promenite ugao iz kojeg posmatrate sebe, druge ili svet. Za neke druge stvari, u nekim godinama – jednostavno jeste.

Pročitajte i ovo: Zašto nam je strah potreban

Imam utisak da ovo o čemu pišem ponajviše ima veze sa sve težim prihvatanjem starenja i godina kojima se ide u susret. Nekada davno, ljudi od 40 i više godina smatrali su se starcima i opraštali su se od življenja života, dok danas i u 70-im diplomiraju na fakultetima i postaju roditelji.

Foto Tom The Photographer, Unsplash

Ako mene pitate, koliko ondašnje nije bilo OK – nije ni ovo danas. I koliko su mnogi ljudi nekada mislili pre svega ili isključivo na druge i zbog njih birali da nešto (ne) urade – toliko danas misle pre svega ili isključivo na sebe.

Pročitajte i ovo: Šta se krije iza napada panike: Možeš da bežiš, ali od sebe ne možeš da se sakriješ

I ne promišljaju ni sadašnjost ni budućnost onih koje izlažu sopstvenim izborima i odlukama. Sećam se da je ispod vesti da je Gir u 70. godini dobio sina neko postavio pitanje: “Čijeg sina?” Danas se, zbilja, svime trguje.

Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je: Žena kao meso za zadovoljenje seksualnih perverzija

Čujem i da neko kaže da bi imao još dece – da je (ranije) znao da su takva zabava. Da bi ta neka žena mnogo teže podnela to što aktuelno nema partnera – da nema dete. Ili da je taj i taj muškarac oženio mnogo mlađu ženu i s njom dobio decu – jer mu prija energija početka.

Sve je to lepo, ali – niko ne postoji, niti bi na ovaj svet trebalo da dolazi kako bi nas zabavljao, energizovao i davao nam snage da ujutru ustanemo iz kreveta. Naše nemoći i krize su samo naša stvar.

Pročitajte i ovo: Tramvaj zvani čežnja: Čemu nas uči odbačena ljubav?

Znate, potpuno je prirodno i OK da za nešto više niste ili da nešto više ne možete. Potpuno je prirodno i OK da nešto više ne birate ili prestajete da birate. Da napuštate i prerastate pa i postajete stari. Znate, starimo. Kako god da okrenemo.

Pročitajte i ovo: Gde prestaje empatija, a počinje samodestrukcija: Da li empatija vodi u loše životne odluke?

I s podmlađivanjem ne postajemo mlađi. Nimalo. Godine koje imamo su tu – pa su tu. Zašto ih, konačno i najzad, sebi ne bismo dozvolili i dali?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.