Najveće iznenađenje o ženama posle 70: Nauka otkriva zašto su mnoge srećnije kada žive bez partnera
Decenijama je u kolektivnoj svesti važilo uverenje da žena u poznim godinama može biti srećna samo ako kraj sebe ima partnera. Samački život često je prikazivan kao simbol usamljenosti, gubitka i odricanja. Međutim, savremena istraživanja iz psihologije, sociologije i gerontologije pokazuju sasvim drugačiju sliku – onu u kojoj mnoge žene posle sedamdesete godine upravo u samostalnom životu pronalaze mir, slobodu i zadovoljstvo koje ranije nisu imale.
Pročitajte i ovo: Odnos s partnerom je najsloženiji odnos
Promenile su se i žene i društvo. Današnje sedamdesetogodišnjakinje pripadaju generaciji koja je gradila karijere, putovala, izborila se za ekonomsku nezavisnost i naučila da sopstvenu vrednost ne meri isključivo kroz brak ili partnerski status. Zato pitanje više nije da li žena bez partnera može biti srećna, već zašto toliko istraživanja pokazuje da su mnoge upravo tada – zadovoljnije nego ikada ranije.
Slika usamljene i nesrećne starije žene polako odlazi u prošlost. Demografski podaci i međunarodna istraživanja ukazuju na to da sve veći broj žena starijih od 70 godina živi bez partnera i da to ne doživljava kao životni neuspeh, već kao izbor ili životnu okolnost sa kojom su uspele da izgrade kvalitetan i ispunjen život.
Pročitajte i ovo: Da li stvarno ništa nije tako jednostavno?!
U Italiji, prema podacima nacionalnog statističkog instituta ISTAT, više od polovine žena starijih od 70 godina živi bez partnera. Reč je o milionima žena koje su udovice, razvedene ili nikada nisu bile u braku. Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da brojna istraživanja pokazuju kako njihov kvalitet života često nije niži od kvaliteta života žena koje su u braku. U pojedinim aspektima čak je i viši.
Pročitajte i ovo: Ovo su dokazi da manipuliše vama
Sličan trend beleže i druge zapadne zemlje.
Francuski Institut za statistiku INSEE navodi da gotovo polovina osoba starijih od 70 godina nema partnera sa kojim živi. U Kanadi, prema podacima Statistics Canada, oko četvrtine ljudi starijih od 65 godina živi sama, a među njima gotovo dve trećine čine žene. Veliki broj njih svoje zadovoljstvo životom ocenjuje veoma visokim ocenama.
Pročitajte i ovo: Kako da pomogneš sebi kad te boli duša
Drugim rečima, ovo više nije izuzetak, već društveni fenomen koji menja način na koji razmišljamo o starenju.
Šta kažu naučna istraživanja?
Jedno od najcitiranijih istraživanja sproveli su naučnici Univerziteta u Torontu, koji su pratili oko 6.000 odraslih osoba koje nisu bile u partnerskoj vezi.
Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu Social Psychological and Personality Science, pokazali su da žene koje žive same češće prijavljuju veće zadovoljstvo životom, svojim statusom i seksualnim životom nego muškarci koji takođe žive sami. Zanimljivo je i da su ređe izražavale želju da pronađu partnera.
Pročitajte i ovo: Da li varite ili gutate svoje emocije?
Psiholozi objašnjavaju da se zadovoljstvo samačkim životom kod mnogih žena povećava posle četrdesete godine, a naročito u sedmoj i osmoj deceniji života.
Mnoge ispitanice opisuju osećaj koji nazivaju „mirnom srećom“ – životom u kojem više ne osećaju potrebu da stalno ispunjavaju očekivanja drugih ljudi, već mogu da organizuju dane prema sopstvenim željama.
Pročitajte i ovo: Šta je Jung govorio o ženama
Zašto su mnoge žene bez partnera zadovoljnije?
Psiholozi koji proučavaju partnerske odnose smatraju da odgovor nije jednostavan, ali se nekoliko razloga stalno ponavlja.
Prvi je osećaj autonomije.
Posle decenija provedenih u usklađivanju porodičnih obaveza, rasporeda supružnika, dece i šire porodice, mnoge žene prvi put imaju potpunu kontrolu nad svojim vremenom.
Pročitajte i ovo: Kojim strahovima treba krenuti u susret
Mogu da putuju kada žele, upišu kurs stranog jezika, odu na jogu, čitaju do kasno u noć ili provedu ceo dan u bašti bez potrebe da svoje odluke prilagođavaju drugoj osobi.
Sociolozi ovaj osećaj nazivaju ličnom autonomijom, a brojna istraživanja pokazuju da upravo ona snažno doprinosi subjektivnom osećaju sreće u poznijim godinama.
Manje stresa i manje uloge negovatelja
Jedan od manje poznatih razloga krije se u svakodnevnim obavezama.
Britanska istraživanja finansirana od strane Ekonomskog i društvenog istraživačkog saveta (ESRC) pokazala su da žene koje žive same često imaju niži nivo hroničnog stresa od vršnjakinja koje neguju teško bolesnog partnera.
Pročitajte i ovo: Zagrljaj je važniji od hrane, vredi hiljadu izjava ljubavi
Naravno, ovo ne znači da je brak izvor nezadovoljstva niti da su svi partnerski odnosi opterećujući. Međutim, statistika pokazuje da u starijim godinama žene znatno češće preuzimaju ulogu glavnog negovatelja supružnika, što može biti emocionalno i fizički veoma zahtevno.
Žene koje žive same često imaju više vremena za sopstveno zdravlje, rekreaciju i društveni život.
Pročitajte i ovo: Seksualno ucenjivanje – tamna strana interneta
Prijateljstva postaju važnija od romantičnih odnosa
Jedna od najvećih razlika između muškaraca i žena u poznim godinama jeste način na koji grade društvene veze.
Psiholozi ističu da žene mnogo češće neguju široku mrežu prijateljstava. Sestre, prijateljice, komšinice, članice planinarskih društava, univerziteta za treće doba, kulturnih centara ili humanitarnih organizacija postaju važan izvor podrške.
Pročitajte i ovo: Da li da se vratim bivšem partneru ili ne?!
Umesto da se emocionalno oslanjaju na jednu osobu, mnoge žene razvijaju ono što sociolozi nazivaju mrežom socijalne povezanosti, koja dokazano doprinosi boljem mentalnom zdravlju i manjem osećaju usamljenosti.
Zbog toga život bez partnera ne znači nužno i život bez bliskosti.
Pročitajte i ovo: Kako boli duša?
Nova definicija identiteta
Posle sedamdesete godine mnoge žene počinju da sebe doživljavaju drugačije nego ranije.
Više nisu prvenstveno „nečija supruga“, „nečija partnerka“ ili „majka svoje dece“.
Sve češće sebe definišu kroz sopstvena interesovanja, iskustva i ličnost.
Pročitajte i ovo: Uticaj ranog razvoja na formiranje ličnosti
Psiholozi smatraju da upravo taj osećaj autentičnosti doprinosi unutrašnjem miru koji mnoge žene opisuju kao najveću prednost života bez partnera.
Jedna od ispitanica u istraživanjima to je sažela jednostavnom rečenicom:
„Stigla sam dovde, zadovoljna sam sobom i više nemam potrebu da bilo kome dokazujem bilo šta.“
Pročitajte i ovo: Besparica i ljubav
Ima li samački život i izazove?
Naravno da ima.
Život bez partnera u poznim godinama donosi i praktične probleme.
Zdravlje, održavanje domaćinstva, administrativne obaveze ili organizacija pomoći u slučaju bolesti zahtevaju dobro planiranje.
Pročitajte i ovo: Suptilni, ali bolni obrasci verbalnog zlostavljanja
Gerontolozi preporučuju da osobe koje žive same unapred razmisle o finansijama, zdravstvenom osiguranju, pravnim dokumentima i osobi od poverenja kojoj mogu dati ovlašćenje za donošenje važnih odluka ukoliko to jednog dana bude potrebno.
To nije izraz pesimizma, već odgovornog planiranja.
Vreme je da se promeni pogled na starenje
Jedan od najvećih izazova ostaje društvena stigma.
Mnoge žene i dalje slušaju pitanja poput: „Zar vam nije teško što ste same?“ ili „Ko će brinuti o vama?“
Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene
Stručnjaci za psihologiju starenja smatraju da takva pitanja više govore o našim stereotipima nego o stvarnom kvalitetu života starijih žena.
Jer usamljenost nije isto što i život bez partnera.
Čovek može biti veoma usamljen u braku, kao što može biti duboko ispunjen živeći sam.
Zbog toga sve više psihologa smatra da sreća u poznim godinama mnogo više zavisi od kvaliteta društvenih odnosa, fizičkog zdravlja, osećaja svrhe i lične autonomije nego od bračnog statusa.
Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima
Podaci iz različitih zemalja pokazuju da žena koja posle sedamdesete godine živi sama više nije tužan izuzetak. Za mnoge od njih upravo je to period života u kojem prvi put imaju dovoljno vremena, slobode i unutrašnjeg mira da žive onako kako zaista žele.
