Dugo ste sami, još duže usamljeni.

Aleksandra Bokan
Aleksandra Bokan

Čeznete za pravom osobom koja će biti ono što vam je oduvek bilo potrebno. Znate već – ona koja zna kada da povuče ručnu, kada da da gas, kada da brblja, kada da ćuti, kako da vas iznenadi (pozitivno isključivo) i nasmeje… koja vas inspiriše u svakom smislu te reči i koja je baš sve ono što ste oduvek želeli.

Vremenom, odustajete od verovanja u to da takva osoba postoji. A i ako postoji, nekako nikako da se upoznate i/ili budete zajedno.

Počinjete da sumnjate u sebe i svoje kriterijume i naravno, u svoje dosadašnje izbore. Uvek nekako završite povređeni. Ili vas oni povrede ili sami sebe povredite svojim izborima.

I onda, nekako, počinjete da se navikavate u to ubeđenje i počinje vaš začarani krug.

Zvuči poznato?

Ma kako vam se činilo, mnogo je gori osećaj ako imate nekoga, a sa njim se osećate kao najusamljeniji stvor na svetu. I pokušavate da to nekako promenite i dajete sve od sebe, a to nekako nikako ne ide. Može biti da to isto radi i taj neko. Prosto, kada stvari ne idu – ne idu.

Ljudi se teško odlučuju na rastanke. Razlozi su brojni. Objektivni i subjektivni.

Neću sada potezati priču o egzistenciji i nekim drugim razlozima. Sada pričam o onim koji muče našu suštinu.

Bojimo se samoće. Bojimo se novih početaka. Bojimo se novih razočaranja. Bojimo se povređivanja. Bojimo se ogoljenih zidova. Bojimo se tužnih pesama. Bojimo se snova. Bojimo se.

I onda, slučajno upoznamo nekog. Prija nam. Zasmejava nas. Nismo se zaljubili. Ma kakvi. Samo nam prosto lepo kada vidimo tu osobu. Ne mislimo na nju inače. Ne komuniciramo osim kada se sretnemo. Ali kada se sretnemo, lepo nam je. Puni smo neke pozitivne energije.

Počinjemo da prepoznajemo taj osećaj.

Evo dve tipične situacije u zavisnosti da li je u pitanju muškarac ili žena.

Zamislite razgovor dve žene:

-E draga, šta se dešava sa tobom? Si upoznala nekog napokon?

-Ma daj, nema nikog. One dve budale se i dalje nabacuju, ali znaš da hoće samo seks, tako da me to ne zanima. Ako hoću nekog takvog-to uvek mogu da nađem. A odustala sam da ću upoznati nekog ko je kvalitetniji za nešto više. Te zauzeti, te budale. Nema šanse.

-Daj, nemoj tako, upoznaćeš nekog, šta ti je.

-Ma…

U tom trenutku prilazi dotični koji prolazi ulicom dok njih dve sede u kafiću. Pozdravlja se sa njom, predstavlja se drugarici. Razgovor traje kratko. Neobavezno. Smeju se oboje. Neverbalna komunikacija vodi svoju priču u odnosu na zvaničnu. Traje svega par min. On nastavlja dalje, čeka ga drug. I to je to.

-IIIIIIIII…?! (skiči drugarica) Ko je to?!

-Ma neki lik koga sam upoznala.

-Paaaaa…?!

-Pa, ništa.

-Ma daj, kako ništa?!

-Tako lepo-ništa. Simpatičan momak i to je to.

-Ma ženo da li si ti luda. Iz aviona se vidi da se sviđate jedno drugom.

-Ma jok. Nema šanse.

-Daj, ne zezaj. Ti nisi svesna koliko je to primetno.

-Ma ne, zaista. Stvarno nema ništa među nama. Uostalom, znaš.

I onda kreće nabrajanje milion i jednog razloga zašto je ta priča nemoguća, što zbog nje, što zbog njega. Drugarica ostaje neubeđena.

Muškarac nastavlja dalje. Prelazi ulicu. Prilazi drugaru koji sedi u kafiću prekoputa. Video je da je pričao sa nekom malopre. Posle uobičajenog pozdravljanja kreće razgovor:

– Ko ti je ona?

– Koja?

– Ma ova od malopre.

– Koja?

– Daj, ne zezaj, ova što si pričao sa njim.

– A, ona…ma niko poseban. Neka devojka koju sam slučajno upoznao.

– Iiii?

– Nema, I! To je to.

– Dobro, kretenu, lepo te pitam!

– Ma, ništa. Znamo se neko vreme. Ono kad se sretnemo, popričamo i to je to. Kažem ti.

– Pa, kakva je?!

– Odkud znam, OK je devojka.

– I? Šta joj fali?!

– Ništa, kažem ti, OK je.

– Pa, što je ne startuješ onda?

– Ma jok.

– Što?!

– Ma samo smo poznanici. Nema tu ništa. Što me smaraš.

– Čoveče, nisi svestan koliko ste se smejali. Nemam pojma o čemu ste pričali, ali oboje ste se samo kezili.

– Pa dobro, rekao sam ti da je devojka OK i to je to. Ne smaraj me više. Uostalom…

Kreće isti ili skoro pa isti spisak razloga zašto od toga nema ništa. Drug misli da je ipak budala i da je kukavica.

Da li vam ovo zvuči poznato? Da li se bili bilo koji od navedenih aktera?

Onda znate o čemu pričam.

Ako ste bili Ona ili On, razmislite, da li vam je možda ipak žao što se ništa nije desilo?

Ako ste On-što niste pokušali, ako ste Ona-što nije pokušao?

Da li je (potencijalna) ljubav vredna strahova i da li je samoća manje bolna od ljubavi?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.