Verujem da ste pitanje „Hoćeš iskreno?“ postavili mnogo puta. Verujem i da vam je isto pitanje nebrojeno mnogo puta postavljeno.

Pre nego nastavite s čitanjem ove kolumne, pozivam vas da zastanete i prisetite se situacije u kojoj ste vi bili onaj koji dato pitanje postavlja. Kako ste tom prilikom shvatili/osetili da je postavljanje datog pitanja potrebno – pre prelaska na iskrenost? Šta vam nije bilo prijatno ili ste se i plašili da „jednostavno“ i „bez uvoda“ kažete? Šta je u datoj situaciji drugi uradio s vašim „uvodnim“ pitanjem? Kako je reagovao na ono što ste rekli posle? Šta mislite da bi i kako bilo drugačije – da ste samo prešli na stvar?

Prisetite se i situacije u kojoj je vas neko pitao „Hoćeš iskreno?“. Odmah ste osetili i rekli da hoćete  – ili vam je bilo potrebno vreme za davanje dozvole? Kako vam je dato pitanje pomoglo, a kako odmoglo?

Pročitajte i ovo: Emocionalna nezasitost

Rekli ste da hoćete iskrenost jer ste je iskreno hteli – ili ste dali dozvolu za predstojeće jer tako treba/kukavica ste ako iskrenost ne možete ili ne želite da čujete (i podnesete)?

Pročitajte i ovo: O lošim stvarima se (ne) priča: Zašto ćutanje (ni)je zlato?

Šta vam je u datoj situaciji drugi iskreno rekao i kako ste se osetili povodom toga? Šta mislite da bi bilo i dogodilo se da ste rekli da nećete (iskreno)?

Verujem da znate najmanje jednu osobu koja važi za „surovo“ iskrenu, „nema dlake na jeziku“ i  funkcioniše po principu „što na um – to na drum“. Možda ste ta osoba vi. Možda između iskrenosti i surovosti stavljate znak jednakosti.

Pročitajte i ovo: Suštinske razlike u shvatanju slobode

Možda mislite da istina uvek boli. Možda verujete da surovom iskrenošću drugima pomažete da znaju na čemu su s vama. Možda osećate da je istina samo jedna – o čemu god da se radi.

Možda mislite da je (brižljivo) biranje reči okolišanje, uvijanje u oblandu ili hodanje po jajima. Možda ne znate čemu služi promišljanje sopstvenih reči. Možda ne želite da se opterećujete „najobičnijim“ rečima i cenite da vam nije potreban onaj koji ne može da vas prihvati, razume i ceni – takve kakvi jeste.

Pročitajte i ovo: Zašto nam je strah potreban

Šta god da od navedenog stoji i važi za vas ili tog nekog, surovo iskrenog, jedno je sigurno – sopstvena ili tuđa surova iskrenost vas sapliće.

Surova je iskrenost ona koja je, rekla bih, organizovana oko potrebe za matiranjem, doakavanjem, ostavljanjem bez teksta i likovanjem.

Surovo iskreni su obično vrlo ponosni na to svoje „umeće“. Upravo ih ponos ometa u prepoznavanju problematičnog u surovoj iskrenosti, te opredeljivanju za rad na toj svojoj „karakteristici“.

Pročitajte i ovo: Transgeneracijski prenos narcizma: Najviše boli ono na šta nismo mogli da utičemo

Surovo iskreni neretko nesebično dele netražene savete i pravdaju se dobrom namerom u pozadini loše izabranih reči. Ne možete im vratiti istom merom – jer oni uvek mogu da budu suroviji od vas.

Pročitajte i ovo: Seksualne nedoumice mladih ljudi – korisno i za roditelje

S druge strane, ne možete s njima ni ljudski, a kamoli „po pravilima” razgovarati – jer je njima cilj da vam zatvore usta. Mislim da ne ubija ni prejaka reč, ali mislim i da nešto u vama hoće da ubiju oni koji se prejakim rečima prečesto služe.

Mnogi klijenti na prvi razgovor sa mnom dođu s utiskom da sebe vrlo dobro poznaju i svega relevantnog su svesni. Neki klijenti već na prvoj ili nekoj od narednih seansi primete da su gotovo sigurni da radeći sa mnom o sebi neće čuti ni naučiti ništa novo.

Pročitajte i ovo: IGRE GLADI – manipulacija u partnerskim odnosima

Opiranje i pružanje otpora ne završava s pojavljivanjem kod psihologa. Jedno je to što klijent oseća da mu je pomoć potrebna, a sasvim je druga stvar da li je i koliko spreman da pomoć primi, tj. dobijeno na seansama stavi u upotrebu, kako volim da kažem.

Menjanje plaši i čini se i strašnim i kada je najbolja moguća stvar za koju se možete odlučiti.

Pročitajte i ovo: Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na  svetu ko je: Gde god ima viška, ima i manjka

Neki ljudi, zaista, sebe vrlo dobro poznaju. Redovno gledaju u sebe i od sebe polaze. Ne na način da je njihov način najbolji i jedini ispravan, već preuzimajući odgovornost za svoje (pogrešne) izbore i svoj život.

Čak se i vrhunski dobri poznavaoci sebe, međutim, uz pomoć psihoterapijskih razgovora sagledaju iz uglova do kojih samostalno nisu uspevali da dođu. Ipak, valja podvući da je analiza korisna dok ne dovede do paralize.

Pročitajte i ovo: LJUBAV IZ SAŽALJENJA: Iskrivljeni način davanja ljubavi

Neki ljudi osećaju da ništa ne mogu da urade dok ne dođu do toga da znaju sve i raspolažu svim, što nije velika zabluda već mehanizam odbrane. “Pomaže” vam da odložite ulaženje u ono ušta nije nimalo jednostavno ni lako ući. Ipak, s onim što imate i već znate nešto uvek možete da uradite.

Pročitajte i ovo: Sve pada u vodu ako vam je seks loš: Loš seks je 90 posto braka

Mnoge sam žene, na primer, čula da kažu da je “sve u redu dokle god ne znaju da ih njihovi partneri varaju”. Vidim i da mnogi misle da niko nikome ne bi bio prijatelj – kada bi svi znali sve što drugi o njima iskreno misle.

Vidim da su mnogi savršeno OK s licemerjem, lažnim smeškanjem i obećavanjem onoga što znaju da neće ispuniti. Vidim da dominiraju oni koji ne pitaju šta košta i zacrtano žele po svaku cenu.

Pročitajte i ovo: EMOCIONALNO ZAKLJUČANI LJUDI: Krijući sebe, zapravo, gubimo sebe

Vidim da one koji vas pitaju kako ste ne interesuje kako ste (stvarno). Vidim da se “čujemo se” i “vidimo se” kaže onako, reda radi. Vidim da je “preko reda” put kojim se najčešće ide. Vidim da mnogi ne žele da vide ono što je vrlo važno i potrebno da vide. Šta vi kažete, jesu li ove istine surove?

U radu s klijentima se, bez dileme, najsurovijom ispostavlja istina o roditeljima i porodici porekla. Mnogi se “jedu” i “grizu” dok govore o tome kakvi su roditelji bili i ostali, nepopravljivo.

Pročitajte i ovo: Kako sećanja sprečavaju ljubav

U našoj sredini i kulturi, roditelji su ti dali život pa mogu s tobom kako žele, hoće i misle da treba. Ti s njima ne možeš ni dok si pod njihovim krovom, ni pošto kupiš svoj krov nad glavom.

Kako sam već primećivala, majka i žena žrtva partnera ili sopstvene dece automatski je oslobođena svakog kritikovanja. Društvo je uvek proizvodilo one kojima možete reći i uraditi šta god želite – i one koji su “svetinja”.

Pročitajte i ovo: ZABRANJENA LJUBAV ili izbegavanje suočavanja sa sopstvenom nesposobnošću voljenja

Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u radu s ljudima, došla sam u posed pravih, nepopularnih istina o životu kao takvom i najsurovijem u njemu. Verujem da je bolje spoznati ih nego zatvarati oči pred njima, ali i da je posebno važno pažljivo njima baratati, jer – prave i “surovo” nepopularne istine su doslovno zapaljive i mogu eksplodirati.

Neke od njih su sledeće:

#1 Malobrojni su oni koji se bave onim što mnogo vole. Mnogi samo “odrađuju” posao koji iz meseca u mesec plaća njihove račune.

Pročitajte i ovo: Da li je istina (i zašto) muškarci imaju veći seksualni apetit od žena

#2 Malobrojne su poslovne sredine u kojima zarađujete onoliko koliko vredite, kao i one u kojima su međuljudski odnosi zdravi i funkcionišu dobro. U mnogim sistemima nema sistema, iskorišćava vas se, ne nagrađuje i svašta se o vama govori vama iza leđa.

Pročitajte i ovo: KAKO DA BUDEMO SREĆNI: Očekivanja i drugi demoni kulture lažne sreće i osmeha

#3 Malo je iskrenih i prijateljstava za ceo život. Mnogi danas “prijateljuju” samo s onima koji mogu da im posluže i dobro dođu. I iste te ljude “otkače” pošto shvate da su se prevarili.

Pročitajte i ovo: Muškarci, ovo treba da znate: Zašto žene ostavljaju muškarce koje vole! 

#4 Mnoge se žene intenzivno druže s drugim ženama dok ne postanu supruge i majke. Po ulasku u nove životne uloge doslovno otpišu dotadašnja ženska prijateljstva, ili za svoje drugarice nikada više “ne nađu vremena”. (Muškarcima, naravno, supruge i deca nikada nisu sve na svetu. Neretko su im, štaviše, na poslednjem mestu.)

#5 Najveća većina ljudi izbegava ne samo “bolje” od sebe, već i sebi ravne. Najveća većina ljudi bira superiornost i dominiranje, odnosno prepuštanje drugom i poveravanje sebe njemu. Priča o ravnopravnosti je bajka veća od svih čuvenih.

Pročitajte i ovo: Ne rastajemo se zato što se nismo slagali, već zato što smo voleli projekciju, a ne osobu

#6 Ka braku obično hrle žene koje žele “dobro da se udaju” i muškarci koji žene ne mogu da “izmenjaju”. One i oni kojima se može – brak mogu da neće ili ostave za kasnije.

Pročitajte i ovo: Ljubav prema sebi i (ne)sebičnost – Ima li razlike?

#7 Prosečan brak je više pitanje dogovora i doslovnog sklapanja ugovora, nego što ima veze s  ljubavlju i voljenje pretpostavlja. Ljubav obično ne preživi brak, ako u isti i uđete iz ljubavi.

Pročitajte i ovo: Koliko ste seksualno (ne)kompatibilni sa partnerom  – zašto i koliko je to bitno?

#8 Zanemarljivo mali broj (bračnih) parova živi monogamiju. Retko koji muškarac nikada ne prevari svoju partnerku i malo koja žena razdvaja seks s nekim drugim od voljenja njega.

#9 Mnoga su deca bila samo “sledeći logičan korak” i “spas u zadnji čas”. Mnoga su se deca, jednostavno, “dogodila”. Silnu su decu ovoga sveta žene rodile sebi, vezale za sebe ili okrenule protiv oca (kojeg su same izabrale za svog partnera). Mnoga su deca samo ping pong ili (stono)teniske loptice svojih roditelja.

Pročitajte i ovo: Romantičnost kao proces, a ne cilj

#10 Majka jeste jedna, ali nije svaka zlata vredna. I otac češće nije nego što jeste tata.

*

Hoćete iskreno? Ne igrajte se rata (iz inata), nimalo i nikada. Ne potežite ubojite reči i ostala hladna oružja. Učite od sebe, drugih ljudi i života i s naučenim krenite put neosvojenih vrhova. Pri dnu je samo zakopano i ono što je nisko. Poslednjim gledajte da se ne služite nikako.