U Galeriji Prirodnjačkog muzeja, do maja 2017. biće otvorena izložba „Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu“, o kafi, kao biljci, napitku, ali i društvenom fenomenu koji nas zaokuplja i inspiriše više od hiljadu godina.

Kafa nije samo sredstvo za razbuđivanje, ona je bila kroz istoriju, a i danas je sinonim za uživanje, druženje i zbližavanje među ljudima u svim sferama života, od poslovnog, preko porodičnog i privatnog.

Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja, autorka izložbe i istoimene knjige

Kafa nije osnovna životna namirnica i bez nje se može. Ipak, u svetu danas se popije svakog dana više od dve i po milijarde šoljica kafe. I statistika govori da troje od pet ljudi na svetu ne može da započne dan bez kafe.

Zašto je to tako?

Odgovor nam može dati čista hemija i procesi koji se dešavaju u našem organizmu pod uticajem kafe, a posebno njenog najpoznatijeg hemijskog sastojka – kofeina.

Kofein je prirodni alkaloid (C8H10N4O2, trimetilksantin, tein, guaranin) koji se nalazi u plodovima, listovima i semenu mnogih biljaka koje rastu na području Južne Amerike, Afrike i istočne Azije. Poznato je najmanje 63 biljne vrste koje sadrže kofein, među kojima su najpoznatije – kafa, kola, guarana, čaj i kakao. Kofein je prirodni baktericid i insekticid, biljkama služi kao zaštita od mikroogranizama, insekata i drugih štetočina i omogućava im bolje preživljavanje.

Kofein, beli prah bez ukusa i mirisa, sastavni deo zrna kafe

Najpoznatiji izvor kofeina je seme kafe, ali se koriste i listovi čaja, plod kakaoa i dr. Seme arabike sadrži 0.8-1.4% kofeina, a seme robuste i do 4% kofeina. Kofein se u procesu pečenja kafe gubi, tako da zelena zelena kafa ima veći procenat kofeina od tamno pečene kafe.

Kofein se dobija ekstrakcijom iz plodova i semena natapanjem u vodi ili nekom drugom rastvaraču, procesom koji se naziva infuzija, ili u procesu dekofeinizacije kafe i čaja.

Dodaje se mnogim veštačkim i energetskim pićima na bazi kole kao i brojnim lekovima koji se koriste u terapiji nazeba i analgeticima.

Kofein je prvi otkrio nemački hemičar i apotekar Fridlib Ferdinand Runge 1820. godine, nakon što je dobio kutiju pečene moka kafe iz Jemena od svog prijatelja Johana Volfganga Getea, pesnika. Nezavisno od njega naučnici u Francuskoj uspeli su da izoluju kofein 1821. godine, a dve decenije kasnije otkrivene su i njegova hemijska formula i struktura. Ipak, način njegovog delovanja detaljnije je proučavan u 20. veku.

Fridlib Ferdinand Runge prvi je izolovao kofein

Izolovan u čistom obliku, kofein je prah bele boje, bez mirisa, gorkog ukusa i rastvorljiv je u vodi. Kao i većina alkaloidnih supstanci (morfin, nikotin, kokain, kinin, strihinin itd.) kofein proizvodi određeni neurostimulatorni efekat, ali u mnogo blažem obliku. Kao jedan od prirodnih neurostimulatora, supstanci koje utiču na centralni nervni sistem, u mozgu dovodi do pojačanog oslobađanja neurotransmitera noradrenalina, koji se dovodi u vezu sa odgovorom na stres: smanjuje pospanost i umor, povećava budnost, utiče na jasniji tok misli i bolju lokomotornu aktivnost organizma.

Noradrenalin utiče na lokalno oslobađanje dopamina (neurotransmitera koji ima i ulogu hormona) koji podiže raspoloženje, nivo energije, osećanje zadovoljstva, a odstranjuje tugu.

Iako kofein ima relativno širok spektar delovanja, u malim dozama je stimulans: on direktno prolazi kroz moždano-krvnu barijeru i povećava koncentraciju, kapacitet učenja i procesa mišljenja, čak i dugoročnog pamćenja. Smanjenjem umora, smanjuje se i potreba za snom pod uticajem kofeina, a može da izazove i blagu euforiju.

Mehanizam delovanja kofeina

Kofein može imati i pozitivno i negativno dejstvo na ljudski organizam. Kofein stimuliše i neke delove autonomnog nervnog sistema.

Osim neurostimulativnog efekta on pojačava kontrakcije srca i ubrzava puls, izaziva proširnje bronhija, ima diuretičko dejstvo, u mozgu sužava krvne sudove, čime ublažava glavobolju, ali širi periferne krvne sudove, neznatno povećava krvni pritisak, podstiče peristaltiku creva (dobar je digestiv) i pojačava metabolizam masti i šećera, čime se podstiče smanjenje telesne mase.

Dokazano je da kofein umanjuje rizik od pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2, nekih vrsta kancera, smanjuje zubni karijes i umanjuje rizik od pojave gihta. Potvrđeno je da kofein ima i snažan antioksidativni efekat. Utvrđeno je da kafa sadrži četiri puta veću antioksidativnu aktivnost u odnosu na čaj. Kofein se koristi i u kozmetičkoj industriji kao sastojak krema za lice i telo.

Formula

U većim količinama može da izazove nesanicu, lupanje srca, poremećaj srčanog ritma, preznojavanje, uspaničenost i drhtanje. Kofein može negativno da utiče na reproduktivne organe, naročito kod žena, može da poveća holesterol, a kod dece izaziva hiperaktivnost, nervozu i poremećaje spavanja (koka-kola i crna čokolada takođe sadrže kofein).

Smatra se da se upotrebom kafe smanjuje apsorpcija vitamina i minerala u organizmu.

Vremenom se može stvoriti navika na povećani unos kofeina, pa i fizička i psihička zavisnost, jer su se dopaminski receptori i krvni sudovi navikli na prisustvo kofeina.

Reakcija na kofein je različita i zavisi od telesne mase osobe koja ga konzumira, kao i njene tolerancije na kofein. Sa prestankom unosa uobičajene doze u organizam, može da se javi „apstinencijalni sindrom“, povezan sa simptomima odvikavanja kao što su pospanost, glavobolja, razdražljivost i pad koncentracije, koji uobičajeno mogu da traju od jednog dana do dve nedelje.

Simptomi zavisnosti od kofeina su značajno blaži u odnosu na kokainsku ili heroinsku zavisnost.

Foto Toa Heftiba

Kofein se do 2004. nalazio na doping listi Međunarodnog olimpijskog odbora, ali je bio dozvoljen u manjim količinama.

Međutim, 2000. godine  španskom biciklisti  Oskaru Sevilji zabranjeno je učešće na svetskom prvenstvu zbog prisustva kofeina, ali od 2004. Svetska antidoping agencija je uklonila kofein sa liste zabranjenih supstanci.

Šoljica kafe može da sadrži oko 80-175 mg kofeina, u zavisnosti od vrste kafe, načina pečenja i pripreme. Smrtonosna doza kafe za ljudski organizam može da iznosi 50-100 šoljica kafe u jednom danu, ili 10 grama čistog kofeina, što predstavlja jednu kafenu kašičicu (150 miligrama po jednom kilogramu telesne težine). Izračunato je da je najveća bezopasna količina 9 šoljica kafe dnevno, ali pošto se za 4 do 6 sati uticaj kofeina izgubi, dnevna doza može biti i veća.

Od strane FDA (Uprava za hranu i lekove SAD – Food and Drug Administration), kofein je priznat kao bezbedan po ljudski organizam u dozvoljenom unosu.

 

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.