Cortona (Kortona) me nije dočekala spektaklom – osvojila me tišinom.
Grad star 2.500 godina, etrurske zidine koje i dalje stoje ponosno, vino koje greje dušu i zalasci sunca koji brišu granicu između filma i stvarnosti.
Pročitajte i ovo: Za žene koje ne traže izgovore, već užitke: Dobro došle u Toskanu
Ovde sam jela pappardelle sa divljači, pila Syrah iz lokalnih vinograda, sedela na Piazza della Repubblica uz espresso i gledala kako se Val di Chiana pretvara u zlato.
Cortona nije glamurozna. Ona je autentična. I baš zato ostaje zauvek u vama.
U Cortonu se ne dolazi slučajno. U nju se penjete. Krivudavim putem uzbrdo, kroz maslinjake i vinograde, sa osećajem da se približavate nečemu starijem od vaših planova, starijem od vaših briga. Kada sam prvi put ugledala kamene zidine koje i danas čuvaju ovaj grad, shvatila sam da Cortona nije samo razglednica Toskane – ona je vremeplov.
Pročitajte i ovo: U zemlji svetlosti i tišine – Pulja, Italija bez filtera
Stara više od 2.500 godina, Cortona je bila jedan od najmoćnijih etrurskih gradova pre nego što je Rim uopšte postao imperija. Etrurci, tajanstveni narod čije poreklo i danas izaziva debate među istoričarima, ovde su podigli masivne zidine, planirali ulice i razvili kulturu koja je oblikovala čitavu centralnu Italiju. Šetajući pored delova etrurskog bedema, osećala sam gotovo fizičku prisutnost istorije.
U Museo dell’Accademia Etrusca čuvaju se bronzane figure, zlatni nakit i artefakti koji svedoče o sofisticiranosti naroda koji je razumeo umetnost, arhitekturu i rituale mnogo pre nego što je to postalo rimski standard.
Ali Cortona nije muzej pod otvorenim nebom. Ona živi. Diše. Miriše na kafu i vino.
Pročitajte i ovo: Venecija iza kulisa: Grad ljubavi i tajni adresa
Piazza della Repubblica je srce grada, sa Palazzo Comunale koji ponosno dominira trgom. Tu sam sela na jutarnji espresso, posmatrajući kako se grad polako budi. Konobari koji poznaju goste po imenu, stariji gospodin koji čita novine, turisti koji pokušavaju da uhvate savršen kadar. Nekoliko koraka dalje nalazi se Piazza Signorelli, elegantnija i tiša, idealna za duži predah uz čašu vina.
A vino je ovde posebna priča. Cortona je deo vinske regije poznate po Syrah sortama koje su pronašle savršen dom u toskanskoj zemlji. U jednoj maloj enoteci probala sam čašu lokalnog crvenog vina koje je imalo aromu tamnog voća i začina, sa toplinom koja vas obavije poput kasnog popodnevnog sunca. Uz to su mi poslužili pecorino sir i domaći hleb sa maslinovim uljem koje je imalo ukus svežine i trave. Jednostavno, a savršeno.
Pročitajte i ovo: Verona u pravo vreme: Kada ljubav u Italiji najlepše cveta
U restoranu skrivenom u jednoj od strmih uličica probala sam pappardelle sa ragùom od divljači, jelo koje je bogato, rustično i iskreno. Tartufi su ovde gotovo religija, a domaća testenina ima teksturu koja podseća zašto Italijani nikada nisu pristali na kompromis kada je hrana u pitanju.
Cortona je globalno postala poznata zahvaljujući filmu „Under the Tuscan Sun“. Posle tog filma mnogi Amerikanci su ovde kupili kuće, tražeći sopstvenu verziju italijanskog sna. I zaista, postoji nešto gotovo filmsko u svetlu koje obasjava kamene fasade pred zalazak sunca. Pogled sa tvrđave Fortezza del Girifalco oduzima dah. Val di Chiana prostire se u nijansama zelene i zlatne, a u daljini se nazire jezero Trasimeno. U tom trenutku shvatate zašto su ljudi odlučili da ostanu.
Pročitajte i ovo: Noto – Barokna lepotica Sicilije koja se osvaja polako i sa uživanjem
Posetila sam i katedralu Santa Maria Assunta, skromniju spolja nego što biste očekivali, ali sa unutrašnjim mirom koji vas tera da zastanete. U crkvi Santa Margherita, posvećenoj zaštitnici grada, osetila sam onu vrstu tišine koja nije prazna, već ispunjena vekovima molitvi i nade.
Ono što Cortonu čini posebnom nije samo njena istorija niti filmska slava. To je kombinacija svega – etrurskog nasleđa, renesansnih palata, vinskih podruma, uskih kaldrmisanih ulica koje vas teraju da usporite. Nije glamurozna kao Firenca, nema monumentalnost Rima, ali ima tiho samopouzdanje. Ne pokušava da vas impresionira. I baš zato vas osvoji.
Pročitajte i ovo: KAZERTA, tajna palata juga – gde Italija šapuće o luksuzu, vrtovima i izgubljenom raju
Sedela sam jedno veče na zidiću iznad grada, sa gelatom od pistaća u ruci, dok je nebo prelazilo iz plave u narandžastu. Razmišljala sam o tome kako su Etrurci ovde gledali isto to nebo pre više od dva milenijuma. Koliko je ljudi pre mene sedelo na istom mestu, sa svojim snovima, brigama i planovima.
Pročitajte i ovo: Ako te uhvati pljusak u Rimu, nemoj da bežiš – idi u Panteon
Cortona vas podseća da je lepota u slojevima. U kamenu koji pamti. U vinu koje sazreva. U sporom hodu kroz grad koji vas tera da dišete dublje.
Kada sam odlazila, nisam imala osećaj da sam posetila turističku destinaciju. Imala sam osećaj da sam nakratko živela drugačije.
I možda je to najveća čar Cortone – ne pokazuje vam samo kako izgleda Toskana. Pokazuje vam kako izgleda život kada mu date vremena.
