Ajs ejdž rijaliti…ili: jesmo li nastavili tamo gde smo stali?

Dodirujemo se kao da smo slepi. Slepi koji su završili kurs ubrzanog čitanja. Kratko, tamo, ovamo, napreskokce. Poljubac. Plitak. Ugriz. Jak. Ništa prošaptano. Samo tišina. Ja znam šta tražim: tražim skriveno dugme koje će otvoriti tajni pretinac njegovog srca, hoću da saznam da li se vratio. Ili je tek svratio.

Pomalo je grub, ali gleda me u oči. Zenice mu se šire.

„Jesi li to htela“, pita me.

„Baš to“, kažem.

***

Jutro pre toga: kratak dogovor.

Pišem mu da ne mogu više da čekam, da je jedanaest dana više nego mnogo, da ne želim da se udam za njega, da ne želim da se razvede, da ne želim da se razvedem, da ne želim da me drži za ruku…samo da smiri bol u dnu stomaka. Jer nije PMS, brufen ne pomaže.

„Neću te ništa pitati“, obećavam.

„Pitaj me šta god hoćeš“, odgovara, ali mi je šaka u kojoj držim telefon ledena, a nije do telefona.

***

Flešbek No 5

Ukucavam u pretraživač ime Žene Sa Dva Prezimena. Povremeno to radim. Proveram da li postoji. Nadam se da ju je izmislio. Tu je i dalje. Tek repić neki u nekoj nebitnoj priči. Ime koje se pojavljuje kao oglas na Kupindu.

Vraćam se fejsbuku. Ne očekujem ništa novo. Njen zamrznuti zid sa poslednjom objavom starom nekoliko meseci.

Ali oživljava.

Plavuša sa slike šljusnula me kofom ledene vode. Njen skromni profil, zaključila je i sama, trebalo je ulepšati slikom. Smeje se. Ima lepe, pravilne zube.

Ja se na svojim profilnim fotkama nikada tako ne smejem. Eventualno se smešim. Ili okačim sliku divlje koze koja mi je kao neki alter-ego. Ili sliku svog blesavog psa. Mislim – može mi se. To sam ja.

Protresem se zbog jezivog utiska da njih dvoje liče.

Uvećam sliku. Tražim joj oči. Ne vidim ih dobro od naočara. Ram – sasvim običan. Ona – sasvim obična. Ima izrastak. Onaj koji sebi opraštam, a drugima nikad. Dobro, malo veći. Nije joj to važno.

Više bih volela da je nakinđurena. Da je nafrakana. Da je namazana. Da je doterana. Da je preterana.

Ovako – ne mogu da nađem razlog zašto mu se dopadam. Ne vidim kontrast. Volela bih da smo mnogo drugačije. Ali… iste smo, u onom najopuštenijem i najjednostavnijem smislu.

Na slici joj se ne vide grudi. A zanima me strašno. Zato što mi je on rekao da su moje grudi prelepe.

Rekonstrušem ih, ali po onome što znam o sebi.

U beloj je majici s tankim bretelama.

To može značiti sledeće:

  1. Ima male grudi. Toliko male da nema potrebe da nosi grudnjak, pa čak ni da bi sakrila bradavice, jer su i one neupadljive. (Zaključak: ne mrzim je, tu sam bolja.)
  2. Ima sasvim obične grudi, verovatno malo opuštene i nosi grudnjak bez bretela. (Zaključak: mrzim je, nije od onih seljanki što im bretele vrcaju na sve strane.Tu smo jednake.)
  3. Ima super grudi i majica joj se providi i… hoda tako po kući i on je takvu gleda i… zato ju je i slikao tako da se ne vidi i… (Zaključak: mrzim je, poludela sam. Tu je bolja.)
  4. … skloni se ženi sa profila, šta te briga kakve grudi ima, nisu njene grudi razlog…

***

Provirim iza monitora i bacim pogled na svog usnulog, dugonogog muža, širokih ramena i uzanih kukova. Lepookog, lepog, nekad najlepšeg. Ništa. Pažljivo posmatram ona mesta na njemu koja su mi nekada bila okidači. Opet ništa.

A i ja…i ja se po kući švrćkam u nekom majičuljku, leto je. Ništa.

Ne dodirujemo se.

Uveče obučem pristojnu spavaćicu. Ne želim da me vidi. Kao da me dan štiti. I kao da bi noć mogla de me izda.

Opet zurim u njenu sliku.

„Je l’ i vi tako?“, pitam je.

Pitam je kao što bih pitala drugaricu.

Da sednemo, da popijemo kafu, da izogovaramo muževe.

Samo kad njen muž ne bi bio sladak kao šećerna pena, kad mi se ne bi topio u ustima, kad mi se prsti ne bi lepili.

I mislim kako je srećna što ga ima. I kako može da ga poljubi kad god hoće.

Čitam  po ko zna koji put taj poslednji status koji je napisala. Bez greške. Sa svim zapetama, pa čak i tamo gde ih danas retki stavljaju: iza imenice u vokativu.

Savršena je.

Gledam…pravim je ni od čega, mada je ovo od čega je pravim i više nego dovoljno.

I jasno mi je da sam upala u vrtlog.

Da ga volim još više jer je sa dobrom ženom.

Ali da smo se svi negde pogubili.

I zamišljam hepiend: kako se moj muž zaljubljuje u nju i kako smo svi srećni.

Ali morala bih prvo da joj vidim noge. Moj muž mnogo voli kad žena ima lepe listove.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.