Kako preživeti rijaliti

Dunav je oblačan kao nebo, a nebo je prilično mutno. Jedan pas ispred, drugi pozadi. Biram centralno mesto u čoporu, biram ravnotežu.

Vežbam ravnotežu.

Pokušavam da prevarim mozak ravnomernim koracima. Hodam kao da ne bih da pobegnem.

Kažu da psu koji se boji treba podići rep, vezati za ga ogrlicu. Navesti procesor da misli da je pas pun samopouzdanja. I to radi. Prvo poveruje mozak, onda poveruje pas.

Ja idem istim putem, osam dana.

Idem istim putem,  kao i svih onih dana pre, kao što ću ići i svih narednih dana.

Idem istim putem, ubeđujući mozak da sam u redu.

„Osam dana je mnogo“, kaže moj Uobraženi Prepametni Mozak. „Možeš da se pretvaraš koliko hoćeš, ali po informacijama koje dobijam iz vitalnih delova tvoga tela, ti si, devojčice, u panici.“

„Zar ne bi trebalo da sarađuješ?!“ odbrusim mu. „Zar nisam vezala rep na vrh glave, oči ‘oće da mi ispadnu koliko sam ga čvrsto vezala. Zašto ne razmišljaš o tome, zašto brojiš dane? Uostalom, rekao je da će se javiti.“

„A šta je pisalo pre toga?“ ne odustaje Racionalni.

Vadim telefon iz džepa, gledam u poruku, mada znam šta piše.

„Stani, ne mogu više. Javiću se.“

 

Flešbek No 4

„Trebalo bi da znaš da se on nikada neće razvesti“, kaže mi najbolja drugarica. „Muškarci koji imaju decu se ne razvode“, dodaje tonom kakvim  bi mi se obratila službenica Republičkog zavoda za statistiku.

„A šta je sa ženama?“ uzvraćam joj laganim bekhendom, tek da prebacim preko mreže.

I lepo vidim kako sam prvi put zabola ašov u zemlju koja će se uskoro pretvoriti u krater među nama.

„Žene čuvaju porodicu“, mirno odgovara, paleći cigaretu.

Ali ja ne znam da li to govori meni ili sebi. Moja najbolja drugarica, postala je nekako Ona. Moja suparnica. A ja sam postala jedna od onih koje bi da joj otmu muža.

„Čekaj, pa zar je na meni odgovornost da sačuvam njegovu porodicu?“

„Znala si“, kaže.

Znala sam. Znala sam i da se ona udala zato što je ostala trudna. Znala sam da je htela da ga ostavi. Znala sam da ga je prevarila. Da je i ona, kao i ja, pokušala da nađe nešto izvan. Utehu.

Ali, kad si majka, sve i da hoćeš, ne možeš da odeš iz porodice. Neki puževi se rađaju s kućicom. Neki ne. I te druge zovu ružno: golaći.

„Jesam li ja golać?“, pitam je.

Ne razume me. Misli da se sprdam, da joj se rugam. Preklinjem je u sebi da ne izgovori ono za šta sam sasvim sigurna da hoće, da će reći.

„Ne znaš kako je to kad imaš decu.“

I…ne postoji više nijedan super-lepak koji bi mogao da nas sastavi.

Ona zna šta mi je rekla. Meni. Bez dece. Sa dijagnozom koja (mi) nikad nije davala šansu. A ne mogu da se ne pitam: šta je starije – dijagnoza ili jaje?

Moja jaja…sad već prestara. Prestara da provere ono u šta sam verovala: da bi samo Onaj Pravi mogao da mi napravi dete. Moguće da sam previše verovala. Kvaka 22. Sve je u glavi.

 

„Misliš li da je to neki uspeh, tvoja zasluga, to što si rodila decu?“ pitam najbolju drugaricu, a pitam onu drugu, u stvari. „Misliš da vam to daje doživotni kredit na ljubav vaših muževa?“, napadam je. „Misliš li da je to dovoljno? Misliš li da je i njima dovoljno?“

Brljam po telefonu, tražim. Pokazujem joj.

„Toplina, osmeh, nežnost, to je ono što mi daješ.“

Pogled joj je tvrd kao glečer. Skliznem sa njega, skroz na dno. Tu sam joj sad.

„Laže. Laže te.“

„Gladan je“, odgovaram joj.

A ja znam šta je ta glad. Čežnja pomešana s dostojanstvom. Neizgovorene reči: dodirni me, pomazi me, zagrli, poljubi, nisam ni ja od kamena. I eho. Eho koji odjekuje i mojim brakom. Detinjasta ljubomora: više voliš pse od mene…

„Nek’ jede kod kuće“, pokušava da se nasmeje moja drugarica. Da nas zakrpi.

„Znaš, njemu je posao da jede unaokolo.“, kažem, ne pretarano zadovoljna svojom duhovitošću. Ali pristajem na primirje.

I odem od nje, polupijana. Devojačko kuhinjsko veče. Jer njen muž izlazi vikendom. Jer njeni dečaci spavaju u drugoj sobi, njena su obaveza.

Ja mogu gde hoću. Sem tamo gde bih htela.

Na njegov trosed. Ispred TV-a. Kao da to već nemam tamo gde se vraćam.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.