Svi znamo nekoga ko je još uvek u određenoj fazi romantične veze, ko nas pita za savet, ko nam sa entuzijazmom priča o njihovom poslednjem osvajanju.

Ona vrsta osobe koja izgleda lako zameni jednog partnera drugim sa malim prekidima između veza. Ovi „serijski monogamisti“, kako ih zovu, mogu pokazivati simptome depresije ili anksioznosti i imati emocionalne poteškoće kada se nađu između veza ili u vremenima kada su sami.

Psiholog Eni Tanasugarn, čije je komentare preneo sajt Psychology Today, objašnjava da je ova vrsta ponašanja često zasnovana na dubokim ranama i može povećati rizik od drugih problematičnih ponašanja.

Osećaj nesigurnosti

Odrastanje u nepovoljnim uslovima, uključujući zlostavljanje ili zanemarivanje, može ugroziti osećaj sigurnosti, smatra specijalista.

„Neki se mogu okrenuti romantičnim vezama da bi ih „popravili“ ili „spasili“ od njihove nezadovoljene potrebe da se osećaju bezbedno. Dosledno održavajući neki oblik romantične veze u svojim životima, oni mogu verovati da sada imaju sigurnost i stabilnost. Nažalost, ako se osoba nije pozabavila ili izlečila ove fundamentalne rane vezanosti, može pogrešno da kontroliše ili zlostavlja partnera kao da je „zaštitnik“ ili pruža sigurnost “, objašnjava psiholog.

Trauma napuštanja

Ako je osoba iskusila napuštenost u svom životu – bilo stvarno ili percipirano – to može uticati na njen osećaj sigurnosti i sposobnost da se poveže sa drugima. Povrede zbog napuštanja mogu imati ozbiljniji uticaj na život osobe ako se jave tokom ključnih razvojnih prekretnica u ranom detinjstvu.

„Rezultat je da oni mogu nositi ove strahove od napuštanja sa sobom u svoje romantične veze, što funkcioniše kao mač sa dve oštrice i samoispunjavajuće proročanstvo: što su bliži romantičnom partneru, to su njihovi strahovi od napuštanja sve veći, što može dovesti do napuštanja veze, ili do toga da bude ostavljen“, precizira Eni Tanasugarn.

Interpersonalna zavisnost

Ova povreda može rezonirati sa nezadovoljenom potrebom za spoljnom validacijom i tendencijom da se gleda na druge da odražavaju ili podržavaju osećaj identiteta. Ovi drugi mogu imati poteškoća da se nose sa odsustvom romantične veze, jer njihovi strahovi i nezadovoljene potrebe imaju tendenciju da se intenziviraju.

„Uključujući negativan uticaj kada ste sami, pojačano osećanje depresije i anksioznosti, i teškoće u tolerisanju autonomije – sve to može izazvati dubok strah od napuštanja. Osoba koja ima poteškoća da živi bez romantične veze može zapravo imati poteškoća da razume ko je ona kao pojedinac i može koristiti romantičnu vezu da se identifikuje’’ , smatra stručnjak.

Nisko samopoštovanje

Ako osoba pati od niskog samopoštovanja, nepostojanje romantične veze može dovesti do toga da se oseća „neadekvatno“, što može dovesti do toga da traži vezu da potvrdi svoju vrednost i ublaži ovaj osećaj inferiornosti.

„Ovaj obrazac obično postaje cikličan i ljudi biraju veze na osnovu svojih nezadovoljenih potreba da se osećaju željenim, cenjenim i voljenim, umesto da biraju partnera koji im je emocionalno i psihološki jednak. Zbog toga su izloženi povećanom riziku da se upuste u toksičnu vezu ili traumatičnu vezu kako ne bi bili sami“, ukazuje Annie Tanasugarn.