Iako 90 odsto žena ima celulit, i dalje čekamo na vremena kada će se na tu pojavu gledati kao na normalnu anatomsku karakteristiku.

Uprkos rasprostranjenosti, na celulit se neretko gleda kao na manu ili nedostatak na čemu treba raditi i čemu je potrebna korekcija.

Brojni potrošači se, čini se, slažu sa tim da je „celulit nepoželjan“, naročito oni koji koriste fotošop za „zaglađivanje“ kože i objavu savršenih fotografija na društvenim mrežama.

Celulit je smešten u područjima sa većom količinom potkožnog masnog tkiva. Masne naslage se nalaze u vezivnom tkivu ispod kože, što dovodi do kvrgavog izgleda. Celulit je obično bezbolan i bezopasan.

Image by Freepik

Ljudska koža je najveći organ u telu, sastavljen od tri sloja. Na površini, epidermis deluje kao naša prva linija odbrane od spoljnih faktora. Taj najudaljeniji, nepropusni sloj se sastoji od ćelija koje se neprestano obnavljaju i odbacuju, štiteći naše telo od spoljašnjih uticaja.

Ideali lepote mogu da pogoduju kozmetičkoj industriji

Ispod epidermisa, nalazi se dermis, robustan sloj koji sadrži fibroblaste, ćelije odgovorne za proizvodnju esencijalnih proteina kao što su kolagen i elastin. Ti proteini obezbeđuju strukturu i elastičnost, doprinoseći jačini i fleksibilnosti kože.

Još dublje je hipoderm, takođe poznat kao potkožni sloj. Taj sloj je bogat masnim tkivom – uglavnom sačinjenim od masti, koja igra ključnu ulogu u amortizaciji i izolaciji tela, kao i u skladištenju masti koja se može koristiti kada je to potrebno.

Ispod ta tri sloja kože nalaze se mišići. Od mišića do dermisa prolaze trake vezivnog tkiva.

Image by halayalex on Freepik

Posao za industriju lepote

Celulit, osim u ekstremnim situacijama, ne utiče na zdravlje, iako neki ljudi navode da utiče na njihovo samopouzdanje i sliku o sopstvenom telu, što je povezano sa društvenim pritiskom na žene da budu fizički savršene – pa troše novac, vreme i energiju pokušavajući da budu što bliže savršenom.

Celulit je, dakle, postao veliki posao za industriju lepote. Posebno uoči leta, kompanije će promovisati sve vrste proizvoda, od krema i seruma do sprava za posebne vežbe, i tableta. Svi ti proizvodi naravno imaju za cilj stvaranje savršeno glatke kože na svim delovima tela, pa i onim „problematičnim“.

Čini se da je najpopularnije pitanje: „Da li ovi tretmani rade?” ali Rebeka Šepard, viši predavač ljudske anatomije, u Školi anatomije, Univerziteta u Bristolu misli da je vsžnije pitanje: „Zašto se zdrava ženska tela smatraju nečim što treba lečiti ili ispravljati?”

Industrija lepote i velnesa dugo koristi društvene standarde lepote. Ideja da je celulit nepoželjan i da ga treba ispraviti, i ovekovečena je otkako je magazin Vogue na engleskom jeziku upotrebio termin „celulit”, upoznajući sa ovim konceptom hiljade žena.

Image by valuavitaly on Freepik
Image by valuavitaly on Freepik

„Takva marketinška strategija se bavi nesigurnošću potrošača, posebno žena, i promoviše beskrajnu potragu za savršenstvom za tela koja imaju normalne anatomske varijacije“, smatra Šepardova.

„Stavljajući celulit u okvir stanja za koje je potrebno lečenje, kompanije prodaju širok spektar proizvoda i usluga, uz podršku poznatih ličnosti, što daje kredibilitet i vrednost pseudo-medicinskim proizvodima za zategnutiju i lepšu kožu“, dodala je.

Međutim, postoje ograničeni naučni dokazi koji podržavaju efikasnost određenih metoda i preparat u lečenju celulita.

Prvi naučni rad o celulitu, objavljen je 1978. godine, i u njemu je nazvan – „takozvani celulit: izmišljena bolest”.

Image by lookstudio on Freepik

Šta kažu reklame a šta nauka

Nedavno lansirani proizvodi protiv celulita uključuju suplemente, vitaminske dodatke, hijaluronsku kiselinu, kapsule sa mineralima… Promotivni materijali proizvoda uglavnom tvrde da „vidljivo smanjuje celulit za 28 dana“. Ali šta nam nauka govori?

Nekada se „obećanja“ sa etiketa ne poklapaju sa mišljenjem nauke.

Sposobnost tela da apsorbuje i koristi te sastojke na način koji utiče na celulit je još predmet debate.

Postoje dokazi da hijaluronska kiselina može da migrira u kožu, stimulišući proizvodnju kolagena unutar dermisa – a pokazalo se da vitamin C zadebljava površinski sloj kože. Međutim, nepostojanje standarda pri testiranju primene ovih sastojaka u lečenju celulita znači da još nije jasno da li oni imaju značajan efekat.

Image by marymarkevich on Freepik

Ostali proizvodi, kao što su kreme i losioni protiv celulita sadrže sastojke poput kofeina, retinola i biljnih ekstrakata.

Nauka kaže da brojni kozmetički proizvodi nisu u stanju da prodru u epidermis dovoljno duboko da bi značajno uticali na masne naslage i vezivno tkivo.

Neki invazivni tretmani, kao što su laserska terapija, i terapija akustičnim talasima, mogu ponuditi obećavajuće rezultate. Te procedure deluju tako što razbijaju trake vezivnog tkiva koje izazivaju „efekat narandžine kore“ i stimulišu proizvodnju kolagena u dermisu kako bi se poboljšala elastičnost kože.

Iako te metode mogu biti efikasnije, često su skupe, zahtevaju više sesija da bi se postigli rezultati – i nisu bez rizika.

Hand photo created by valuavitaly - www.freepik.com
Foto by valuavitaly – www.freepik.com

Održavanje zdrave ishrane, pijenje puno vode i redovna fizička aktivnost mogu pomoći u poboljšanju ukupnog izgleda kože i smanjenju vidljivosti celulita.

Gubitak težine i jačanje mišića na nogama, zadnjici i stomaku može učiniti celulit manje primetnim, ali neće učiniti da potpuno nestane.

„Suština je, međutim, da celulit ne treba da se leči. To je normalna anatomska varijacija koja je pretvorena u stanje koje pokreće unosno tržište za lekove koji ne postoje”, naglašava Šepardova.

Njen stručni savet pred leto je: „Imajte rezerve prema reklamama i budite oprezni u primeni široke palete kozmetičkih preparata – i uštedite novac”.