Burnout ne dolazi naglo – on se uvlači u našu svakodnevicu tiho, prerušeno u umor i „još samo ovaj zadatak“.
Žene u najboljim godinama često ga ignorišu, dok ne postane prekasno.
Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?
Postoji neprijatelj koji ne dolazi naglo, ne udara snažno i ne ostavlja vidljive modrice. Njegovo oružje je tišina, a njegov trag – hronični umor, gubitak strpljenja i osećaj da je svaka obaveza kap koja preliva čašu. Taj neprijatelj zove se burnout sindrom, i sve češće pogađa žene u svojim najboljim godinama – one koje balansiraju između karijere, porodice i društvenih očekivanja, često zaboravljajući da u toj jednačini treba postojati i one same.
Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija
Za razliku od običnog umora, burnout nije nešto što rešava vikend odmora ili duga kafa s prijateljicom. On se uvlači u svakodnevicu, maskiran u rečenice poput: „Još samo da završim ovaj projekat, pa ću odmoriti“ ili „Kad deca malo porastu, imaću više vremena za sebe“. Međutim, vreme ne dolazi, a žene nastavljaju da ignorišu signale svog tela i uma.
Ti signali često izgledaju banalno: zaboravnost, gubitak interesovanja za stvari koje su nekada donosile radost, hronični osećaj da nema dovoljno sati u danu, razdražljivost bez očiglednog razloga.
Dodajte tome nesanicu, pad koncentracije i sve češće glavobolje – i dobijate sliku sagorevanja koje polako postaje pravilo, a ne izuzetak.
Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz
Na primer, žena koja ujutro ne može da pronađe ključ od stana, iako ga je ostavila na istom mestu. Ili ona koja nekada s radošću odlazila na jogu, a sada mesecima pronalazi izgovore da ne ide. Ili pak ona koja u kancelariji sedi pred kompjuterom satima, ali ne može da napiše nijednu rečenicu jer joj se misli rasipaju.
Dodajte tome razdražljivost kod kuće – iznenadne svađe sa partnerom ili viknute rečenice deci zbog sitnice – i slika burnouta postaje jasna.
Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć! Iskoristite je u svoju korist!
Psiholozi naglašavaju da je upravo kod žena burnout specifičan, jer se često vezuje za perfekcionizam i neprestanu potrebu da budu „dobre u svemu“. Dobar radnik, posvećena majka, brižna partnerka, lojalna prijateljica – spisak uloga je beskonačan, a prostora za grešku nema. Zato nije slučajno da mnoge žene ni ne prepoznaju da im se sindrom sagorevanja dešava – sve dok se ne probude i shvate da se više ničemu ne raduju.
Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići
Izlaz postoji, ali on počinje onog trenutka kada se zastane i prizna da „više ne ide“. Prihvatanje da je telo umorno i da duša vapi za predahom nije znak slabosti, već hrabrosti. Osloboditi se tihe krivice i sebi dozvoliti granice, naučiti reći „ne“ bez griže savesti i potražiti stručnu pomoć ako je potrebno – to je prvi korak ka vraćanju životne energije.
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
Burnout sindrom neće nestati sam od sebe. Ali kada žene u svojim najboljim godinama nauče da u svakodnevnoj buci oslušnu sopstvene potrebe, tada neprijatelj gubi moć. Jer snaga žene ne meri se brojem stvari koje može da ponese na svojim leđima, već sposobnošću da prepozna kada je vreme da ih na trenutak spusti.
