„Verovatno najveći živi arapski prozni pisac…“ (Gardijan)

Hasan Blasim piše o današnjem vremenu i proživljenim aktuelnim društvenim događajima. Već na samom početku romana, tamo gde nam se njegov mladi junak Bulbul predstavlja, postaje jasno o kakvim vremenima će tu biti reč, budući da je on rođen 1984, u jeku iračko-iranskog rata: „Ja i moja mlađa sestra Zehra smo siročad.

Majka je umrla na porođaju donoseći na svet Zehru, a kad je meni bilo šest godina, poginuo nam je otac. Pošao bio u Nedžef na sahranu svom sinovcu, autobus se u putu prevrnuo, zapalio i otac je izgoreo.“

Posle ovoga teško se može desiti išta tragičnije (mada može strašnije!) i osetljiviji čitalac, pogotovu ako je i sam – kao što mnogi sa Balkana jesu – prošao kroz pakao građanskog rata, može lako odlučiti da knjigu odloži na stranu, s potajnom namerom da joj se nikad više ne vrati.

Bulbul i njegov gazda, Hasan Blasim, GEOPOETIKA

Srećom, većina to neće učiniti, a svako ko bude čitao ovaj roman Hasana Blasima naći će u njemu originalnu zabavu u lancu od sedam krimi-priča s mestimičnim osveženjima u vidu kratkih erotskih sekvenci začinjenih jetkom političkom satirom, za koju narator pred kraj kaže: „Bila je to šega na račun one lopovske družine što nas je u ime religije pokrala i opljačkala.“

Zbog svega toga Blasim piše knjigu na narodnom jeziku u kojoj čitamo svu gorčinu izgubljenih godina i mladih života iz Iraka i drugih arapskih zemalja, koje decenijama prati slična, tragična sudbina. Ali odmah po pojavi te knjige piscu su počele stizati pretnje po život, njegov i njegovih bližnjih…

Hasan Blasim je rođen 1973. godine u Bagdadu, gde je studirao na Akademiji za film i na tamošnjem festivalu dobio nagrade za scenario i režiju svojih filmova Gardenija i Bela glina.

Nakon što je zbog svojih filmova uhapšen nekoliko puta, sklanja se 1998. godine u irački Kurdistan i, posle više pokušaja, uspeva da se kanalima za krijumčarenje ljudi i uz muke koje jedva da mogu dočarati i njegove neverovatne ali uverljive priče o izbegličkim patnjama, prebaci do Finske, gde živi od 2004. godine do danas.

Piše priče, romane, pozorišne komade, a snimio je i mnoštvo kratkih filmova i dokumentarnih emisija za televiziju.

Zbog tema kojima se bavi, a pre svega zbog izuzetno kritičkog duha, te oštrog i nemilosrdnog jezika, njegove knjige do sada nisu objavljivane u zemljama arapskog govornog područja, osim Ludaka sa Trga slobode (Geopoetika, 2015) u znatno cenzurisanom izdanju.

Na engleskom jeziku objavljene su njegove zbirke Ludak sa Trga slobode, Irački Hristos (Geopoetika, 2016), izbor iz ove dve pod naslovom Izložba leševa, kao i roman Alah 99, koji je preveden i na finski i holandski.

NJegove priče prevođene su na više od dvadeset jezika. Dobitnik je nekoliko međunarodnih nagrada, među kojima je najznačajnija Nagrada lista Indipendent za najbolju stranu knjigu 2014. godine za Iračkog Hrista. Po prvi put je nagrada dodeljena knjizi originalno napisanoj na arapskom, a i prvi put je nagradu dobila jedna zbirka priča.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.