Hteli ste da bacite buđav limun? Ne činite to pre nego što vidite šta može da uradi vašem balkonu i bašti

Buđav limun ne mora odmah u smeće: kako od njega možete dobiti novu biljku i prirodnu pomoć za balkon i baštu

Hteli ste da bacite buđav limun? Stanite! Možda vaš balkon upravo čeka baš njega.

Ne, ne savetujemo da ga jedete. Ali njegove semenke, a u određenim uslovima i kora, mogu dobiti potpuno novu svrhu. Od uzgoja malog limuna iz semenke do prirodnih dodataka za određene biljke – ovaj „otpisani“ citrus možda krije mnogo više nego što izgleda.

Pročitajte i ovo: Zašto kažemo sutra počinjem sa dijetom, ali to nikada ne uradimo?!

Samo pažljivo: buđav limun nije za kuhinju, a neke popularne baštenske „cake“ mogu napraviti više štete nego koristi.

Saznajte šta zaista možete da uradite sa buđavim limunom i kako da od semenke uzgojite biljku na balkonu.

Pre nego što buđav limun automatski bacite u kantu, pogledajte svoje saksije: ono što izgleda kao potpuno propalo voće možda krije semenke za novu biljku i ideju za održiviji balkon – ali uz jedno važno upozorenje.

Moj buđavi limun pojavio se u frižideru jednog junskog ponedeljka, prekriven beličastom prevlakom zbog koje odmah pomislite na kantu za organski otpad. Ruka mi je već krenula da ga baci, ali mi je pogled pao na balkon: dve poluprazne saksije, jedna tužna biljka i toliko neiskorišćenog potencijala.

Pročitajte i ovo: Deset valjanih razloga zbog kojih bi trebalo da jedemo grožđe

Tako je nastala pomalo luda ideja: šta ako bi taj limun koji je „za otpis“ mogao da postane đubrivo, prirodni repelent, a možda čak i početak novog citrusnog drveta?

Nekoliko nedelja kasnije rezultat je bio zeleniji balkon, manje otpada i otkriće da buđav limun zaista može imati više mogućih namena nego što se na prvi pogled čini.

Ipak, odmah da razjasnimo jednu važnu stvar. Buđav limun nije za jelo. Ne treba ga cediti, rendati u kolač niti pokušavati da se „spase“ uklanjanjem samo vidljivog dela buđi. Kod mekog i sočnog voća buđ može prodreti dublje nego što je golim okom vidljivo, a spore se lako šire na druge namirnice.

Pročitajte i ovo: Dobre i loše strane upotrebe meda – dobro proverite koje su pre konzumiranja!

Ali to ne znači da baš svaki njegov deo mora automatski da završi u smeću.

Šta se zaista dešava u buđavom limunu

Buđ najpre napada koru, odnosno deo ploda koji je izložen vazduhu. Pulpa dolazi na red kasnije, naročito ako je limun već star ili oštećen.

Semenke su, međutim, zaštićene korom i belim, sunđerastim delom ploda, odnosno albedom. Zbog toga često ostaju cele i sposobne za klijanje.

Drugim rečima, limun više nije jestiv, ali to ne znači nužno da baš sve mora da bude odbačeno.

Pročitajte i ovo: Kako da proverite kvalitet meda, da li je pravi ili veštački?!

Semenke, ako se pažljivo i higijenski obrade, mogu dati novu biljku. Kora, ako se koristi promišljeno i u pravoj količini, može postati deo kućnog komposta ili se koristiti u određenim baštenskim postupcima.

Ali ovde je važno biti oprezan. Buđav limun nikada nemojte ostavljati u kuhinji pored drugog voća. Spore buđi mogu se širiti, a za nekoliko dana u korpi možete dobiti malu epidemiju buđi.

I još nešto: ako je limun potpuno prekriven buđi, neprijatno miriše ili je jako raspadnut, najbezbednija opcija jeste kompost ili organski otpad. Nije svaki buđav limun kandidat za eksperiment.

Kako da iz semenke uzgojite limun na balkonu

Prvi korak je „spašavanje“ semenki, ali uz zaštitu ruku i pažljivo rukovanje kako se buđ ne bi nepotrebno širila.

Ako je plod delimično zahvaćen, limun otvorite i izdvojite najveće i najpunije semenke, izbegavajući najviše kontaminirane delove. Semenke zatim temeljno isperite pod mlazom vode kako biste uklonili ostatke pulpe. Ako su prekrivene buđi ili postoji sumnja da su jako kontaminirane, ne treba ih koristiti.

Nakon ispiranja ostavite ih nekoliko sati u čaši vode.

Pročitajte i ovo: Saznajte šta se dešava sa vašim telom ako jedete dve mandarine dnevno

A sada sledi trik sa salvetom.

Semenke stavite na komad vlažnog papirnog ubrusa, presavijte ga, stavite sve u plastičnu kesu i zatvorite. Kesu držite na toplom mestu, ali ne na direktnom suncu. Dobro mesto može biti vrh frižidera, gde je temperatura obično blago povišena.

Otvorite kesu i proveravajte semenke svaka dva dana.

Prvi korenčići trebalo bi da se pojave za sedam do 14 dana.

Kada koren dostigne dužinu od oko jednog centimetra, vreme je da seme prebacite u saksiju.

Pročitajte i ovo: Ako želite da imate vitku liniju, trebalo bi da (više) jedete semenke

Koristite propusnu zemlju namenjenu citrusima, a na dno stavite sloj ekspandirane gline. Seme posadite na dubinu od oko 1,5 centimetara, korenom nadole, i lagano zalijte.

Prvih nekoliko dana izaberite blago svetlo. To ne znači da sadnicu treba odmah izložiti podnevnom suncu na užarenom balkonu.

Kada se posle nekoliko nedelja pojave sjajni i mirisni listovi, biće jasno da se dogodilo nešto prilično fascinantno: ono što je izgledalo kao otpad dobilo je novu priliku.

Pročitajte i ovo: Šta jesti pre i posle rekreacije za postizanje najboljih rezultata

Ipak, baštovani će vas odmah upozoriti na jednu stvar. Od semenke do prvih plodova mogu proći godine.

Neposredna korist nije u tome da ćete sledećeg meseca napuniti ostavu limunovima. Prava vrednost je u tome što dobijate otpornu, dekorativnu i veoma meditativnu biljku o kojoj možete da brinete na svom balkonu.

Kora i delovi buđavog limuna kao prirodno đubrivo i repelent

Kora limuna sadrži kalijum, fosfor, male količine azota, organske kiseline i etarska ulja, među kojima je najpoznatiji limonen.

Zbog toga može biti zanimljiva kao deo kompostiranja, ali i kao dodatak zemljištu u određenim uslovima.

Biljke koje vole blago kiselo zemljište, poput citrusa u saksiji, hortenzija, azaleja, kamelija, jagoda i borovnica, mogu bolje podneti određene organske dodatke nego biljke koje preferiraju neutralnu ili alkalnu sredinu.

Pročitajte i ovo: Medna dijeta, šta je to i kako ishrana sa medom pomaže u mršavljenju

Ipak, ključna reč je – umereno.

Jedna od mogućnosti je da koru izrendate ili veoma sitno iseckate i rasporedite u tankom sloju po zemlji, nekoliko centimetara udaljeno od stabla biljke.

Druga je mini maceracija. Koru možete potopiti u vodu na dva do tri dana, zatim procediti, razblažiti i povremeno koristiti za zalivanje biljaka koje vole kiselo zemljište.

Treća mogućnost je da se komadići kore blago ukopaju, na dubinu od jednog do dva centimetra, ali samo u velikim saksijama sa dobrom drenažom.

U zemlji se kora postepeno razgrađuje. Mikroorganizmi i sitna fauna zemljišta učestvuju u procesu razlaganja organske materije, dok se hranljive materije oslobađaju vremenom.

Pročitajte i ovo: Pripremite se za dijetu – Šta bi trebalo da uradite pre nego što počnete sa dijetom, ako zaista hoćete da deluje

Miris citrusa i limonen mogu takođe učiniti sredinu manje privlačnom nekim insektima, uključujući mrave i lisne vaši. Kod takozvanih gljivičnih mušica, koje često napadaju previše vlažno zemljište, važnije je ipak rešiti osnovni problem – preterano zalivanje.

Drugim rečima, limun nije čudotvorni insekticid.

On može doprineti stvaranju manje povoljnog okruženja za neke štetočine, ali neće rešiti ozbiljnu infestaciju.

Oprez je posebno važan kod biljaka koje vole neutralno ili alkalno zemljište. Mnoge balkonske povrtarske biljke, muškatle, lavanda i sukulenti mogu imati problem ako se u zemlji nakuplja previše citrusne kore.

Pročitajte i ovo: Dobre navike u ishrani: Kako da se ne ugojite ako često jedete van kuće

Nikada ne zakopavajte ceo buđav limun u malu saksiju.

Može doći do truljenja, neprijatnih mirisa i promena pH vrednosti zemljišta.

Ako je plod ozbiljno oštećen, najbolje je da završi u kućnom kompostu ili organskom otpadu.

Mini vodič za srećan limun u saksiji na balkonu

Kada se sadnica pojavi, potrebno joj je odgovarajuće okruženje.

Idealna pozicija je jug ili jugoistok, sa mnogo svetlosti i sunca, ali uz minimalnu zaštitu od snažnog vetra.

Tokom leta saksiju ne treba postavljati tik uz užareni zid ili metalnu ogradu. Materijali na direktnom suncu mogu dostići veoma visoke temperature i dodatno zagrevati korenov sistem.

Najbolji je svetao, ali provetren ugao.

Pročitajte i ovo: Šta da jedete za doručak kako biste ubrzali metabolizam

Saksija bi trebalo da bude prečnika najmanje 30 centimetara, sa velikim otvorima na dnu i slojem ekspandirane gline od četiri do pet centimetara.

Koristite zemlju namenjenu citrusima, sa pH vrednošću približno između 5,5 i 6,5.

Zalivajte kada je gornjih nekoliko centimetara zemlje suvo na dodir. Izbegavajte zadržavanje vode u tacni, jer previše vlage može dovesti do truljenja korena.

Od proleća do rane jeseni redovno prihranjivanje đubrivom za citruse može biti veoma korisno. Ovo je posebno važno ako ste odlučili da povremeno koristite i male količine kore kao organski dodatak.

Pročitajte i ovo: Šta da jedete, a da se ne ugojite ako kasno večerate

Tokom zime, kada temperature padnu ispod 10 do 12 stepeni, najbolje je saksiju pomeriti bliže zidu, zaštititi korenov sistem netkanim materijalom ili biljku premestiti na svetlu verandu.

Mlade biljke su posebno osetljive na nagle promene temperature, pa je postepeno prilagođavanje često bolja strategija nego iznenadno unošenje i iznošenje iz toplog prostora.

Prava „velika korist“ buđavog limuna

Krajnji rezultat je pomalo iznenađujući.

Jedan limun koji je delovao kao potpuni otpad može postati početak nove biljke, nekoliko kašika organskog materijala i povod da balkon izgleda življe.

Ali možda je još važnije nešto drugo.

Ovako počinjemo da menjamo pogled na otpad. Učimo da razmišljamo u krugovima, da prepoznamo potencijal u onome što bismo inače automatski bacili i da shvatimo da održiviji život često ne počinje velikim odlukama.

Pročitajte i ovo: Greške u ishrani koje vas goje, a da i ne znate da ih pravite

Ponekad počinje jednim buđavim limunom u frižideru.

Postoji i edukativna strana cele priče. Gledati kako semenka klija u vlažnoj salveti podjednako je fascinantno i deci i odraslima. To je lekcija o biljci, strpljenju i brizi koju nijedno predavanje ne može da zameni.

Zato, sledeći put kada iz frižidera izvadite limun prekriven buđi, nemojte ga samo automatski baciti.

Pogledajte prvo svoje saksije.

Možda ste upravo pronašli novog saveznika za balkon.