Depresija i nezadovoljstvo mnogih udatih žena su posledica nepoznavanja ideje da brak može da bude veština.

Transformacija spoljašnje ličnosti i upotpunjavanje unutrašnje prirode nije jednostavan proces, i ne treba da očekujemo da brak bude uvek lak. Ali, kada jednom naučimo kako da upotrebimo naša iskustva braka i porodice u takve svrhe, naši životi dobijaju novi cilj i značenje, nalazimo novu snagu i novu radost.

bridal-636018_1280

Sjediniti vaše fizičke egzistencije i vaše materijalne interese, udružiti se tako da se zajedno suočavate sa teškoćama i uspesima, porazima i pobedama života je osnova braka, ali sve to nije dovoljno. Da budete jedno u težnjama i usponu, da napredujete istim korakom na duhovnom putu – tajna je trajnog jedinstva.

Čin ljubavi je put ka transformaciji.

Ono što ne volimo u drugim ljudima može da nam bude učitelj, jer nam pokazuje sopstvene otpore, predrasude i emocionalne blokove. Ono što ne volimo u drugima je često osobina koja postoji neprepoznata u nama samima ili koja dodiruje našu slabost i osetljivost.

Naš otpor i vezanost čini neke situacije neprijatnim i frustrirajućim, a kada se u takvim situacijama često nalazimo, treba da se zapitamo: »Šta mogu da naučim iz ovoga?«

Ako smo iskreni i otvoreni za svoj unutrašnji glas, takva situacija će nam omogućiti da steknemo uvide i oslobodimo se nekih ograničenja.

Muž može mnogo da nauči iz ponašanja svoje žene, žena, takođe, može da usvoji snagu i vrline svog muža.

Mnogo je lakše da se bude otvoren prema nekome ko nam je blizak, koga volimo i poštujemo, nego da se
predamo idealu koji je udaljen i apstraktan.

Moguće je da se ima porodica i deca, dužnosti i obaveze, sa totalnim vezivanjem ili nevezivanjem. Međutim, nas su učili da sve to zasnivamo na vezivanju. Niko nam nikada nije pokazao kako da živimo sa rođacima, obavljamo svoje dužnosti, rešavamo probleme i kako da kontaktiramo sa članovima porodice, prijateljima,
novcem i imovinom, sa stavom nevezivanja.

Samo, imajte na umu da vezivanje nije ljubav jer ljubav ne trpi bilo kakvo vezivanje već slobodu i otvorenost.

Ako ne doživite neko iskustvo koje menja kvalitet vašeg uma, ne možete da razumete značenje nevezivanja.

Da biste razumeli nevezivanje, potrebno vam je nešto više od intelektualnog procesa, treba da imate drugačiji kvalitet uma. Intelektom vi znate da vam ništa ne pripada i da je sve prolazno. Možete to da govorite svaki dan, ali, pošto postoji toliko mnogo »mojega« i vezivanja, većina stvari koje se dogode drugima, pogađaju i vas.

Ono što je neophodno je preobražaj svesnosti ili iskustvo, što može da se dogodi praksom samointrospekcije, uz pomoć stručnog psihoterapeuta.

Da nema takvih prisila mislim da nikada ne bismo vodili takav život. Retko je razumevanje za pravu ulogu grihasta ašrama u našoj evoluciji.

Da li je svrha porodičnog života samo trošenje uma na senzualne stvari? Šta je njegov cilj? Da
li je to samo reprodukcija? Da li zadovoljstvo? Ili možda samorealizacija?