Depresija je veoma česta bolest današnjice, naročito kod žena. Dok su muškarci skloniji agresivnim ispadima ili upotrebi alkohola, žene češće imaju neki depresivni poremećaj.
Simptomi depresije
Kao klinička dijagnoza, depresija se postavlja samo u težim slučajevima, iako se pojavljuje u raznim stepenima i mnogobrojnim oblicima. Takvi banalni znaci kao što su negativna pričljivost, gojaznost i prevremeno starenje su spoljašnji znaci nečega što nije samo odsustvo sreće, a što se pokazuje i kroz hroničnu razdražljivosti, nervozu i umor do iscrpljenosti.
[pull_quote_center]Depresija je poremećaj celog bića, ali ljudi je nerado prepoznaju zbog straha da ih ne proglase mentalnim bolesnicima ili mogućnosti da se njihovi problemi otpišu kao imaginarini, što se ponekad čini sa psihičkim poremećajima.[/pull_quote_center]
Da bi ih shvatili ozbiljno, ljudi nesvesno dobijaju neku fizičku bolest koja onda predstavlja govor tela, vidljivi izraz unutrašnje napetosti.
Recimo, depresivna žena tada traži pomoć za veliki broj simptoma, uključujući glavobolju, bol u leđima, nesvesticu, ubrzan rad srca, drhtanje ruku, preterano znojenje, gubitak apetita ili gojaznost, reumatizam, zatvor, nesanicu, noćne košmare i bolnu menstruaciju. Iako su ove tegobe sasvim stvarne onome ko ih doživljava, medicinski pregledi ne mogu da otkriju njihovo poreklo i upotreba lekova je obično bez efekta. Ova stanja mogu da predstavljaju maskiranu (prikrivenu) depresiju.
One su često »na ivici«, tako da ih čak i trivijalne stvari uvode u krizu. Žena u ovoj situaciji oseća da je život za nju pretežak i da se ne snalazi u njemu. Sve ovo praćeno je gubitkom energije i osećanjem krivice zbog lične neuspešnosti. Karakterističan znak ovog stanja uma je iscrpljenost i zamor koji se ne popravlja odmorom. Žena je preplavljena fizičkom, emocionalnom i mentalnom iscrpljenošću i tone u osećanje bezvrednosti i beživotnosti.
Uzroci depresije
Pošto su um i telo jedno, u većini slučajeva prva dva faktora su udružena, pogoršavaju jedan drugog i produžavaju «periode beznađa».
Depresija izazvana lekovima: Poznato je da depresija može da nastane posle uzimanja amfetamina ili preterane količine alkohola (»kajanje alkoholičara«). Međutim, mnogi lekovi, legalno propisani za česte bolesti, mogu, takođe, da dovedu do depresije, na primer lekovi za upalu zglobova, infekciju mokraćne bešike, kao i većina lekova koja se uzima protiv povišenog krvnog pritiska. Depresivna bolest je i česta posledica uzimanja oralnih kotraceptivnih pilula i tableta protiv apetita.
Reaktivna depresija: predstavlja produženi poremećaj koji nastaje posle emocionalnog šoka ili u žalosti, zbog gubitka bliske osobe. Žalost zbog gubitka drage osobe je normalna pojava, tzv. »rad tuge«, ali produžena intenzivna žalost, očaj i apatija koji traju više od nekoliko meseci su znaci ozbiljnog poremećaja.
Ponekad, iznenada, neočekivan neuspeh, kao što su akademski neuspeh, poslovni kolaps, prekid bračne veze, može da nas poremeti mesecima. Oboleli od teške fizičke bolesti, mogu da postanu depresivni pod teretom bespomoćnosti i zavisnosti. Iako se ovakve depresije smatraju prirodnim, dubina tuge je mera jačine našeg vezivanja, a izlazak iz krize zavisi od uvida koji potkrepljuje vairagiju.
Endogena depresija: posledica unutrašnjih, a ne spoljašnjih uzroka i često ima biološku komponentu. Depresija može da bude simptom elektrolitne neravnoteže, i može da prati druge bolesti, grip, hepatitis, anemiju, i često se javlja posle porođaja (»puerperalne tuge«).
Neravnoteža endokrinog sistema, takođe, može da dovede do depresije, naročito u vezi sa hipofizom, štitastom žlezdom i reproduktivnim organima.
Preterano aktivna štitasta žlezda, na primer, uzrokuje teškoće u spavanju, razdražljivost i sklonost besu.
Manje aktivna štitasta žlezda smanjuje energiju i dovodi do letargije, razdražljivosti i veće osetljivosti. Mnoge žene doživljavaju »premenstrualnu tugu« pre mesečnog ciklusa, kao rezultat neravnoteže hormona reproduktivnog ciklusa.
Sklonost depresiji u vreme menopauze, može, takođe, da bude posledica promena nivoa hormona. Praksa hata joge i asana je veoma efikasna kod svih depresija koje imaju biološku komponentu.
Međutim, situacija nije tako jednostavna, kako može da izgleda iz ove analize. Telo utiče na um, ali um utiče na energije koje održavaju telo.
Hormonska neravnoteža može da nas učini sklonim depresivnom reagovanju na sumorne dane godišnjih doba, ali, isto tako, dugotrajno nezadovoljstvo življenjem, godine stalne frustracije, mogu da utiču na telo i dovedu do fizičkog poremećaja.
Emocionalne smetnje, ograničenja koja niti mogu da se prihvate niti prevaziđu, mogu da budu uzrok hroničnog mentalnog nemira koji remeti prirodno funkcionisanje prane i konačno dovodi do poremećaja tela. Ovo, zauzvrat, pogoršava i održava negativno stanje uma, pokrećući tako začarani krug događaja.
