Nanina, japanskog učitelja zena u periodu meidži, posetio je jednog dana neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu. Nanin je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa. Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se suzdrži, reče: „Puna je, više ne može da stane!“ „Kao i ova šolja“, reče Nanin, „Pun si svojih ubeđenja i pretpostavki. Kako mogu da ti objasnim zen ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?“
„Zamislite da ste već uspešni.“
„Pet načina da smanjite svoje obline.“
„Posedovanje snage volje i samodiscipline može da bude vodeći faktor uspeha.“
„Kako postati beskompromisna kučka.“
„Probajte sa rastvorima za izbeljivanje zuba.“
„Iskoračite iz vaše sigurne zone!“
„Think big – act big!“
Dok sedim na zelenoj, kalemegdanskoj klupi, listam licencirani časopis za žene, MAXIMA, u kome se zahvaljujući saradnji između medijske kuće i darežljivog sponzora, kao i „kreativnosti“ urednice, dobijaju lubrikant, a ponekad, tamponi ili dva uloška sa kutijicom za odlaganje.
„Etna, šta želiš da budeš kad porasteš?“
„Ne želim da sedim iza stakla i da gledam ljude kako prolaze sa očima punim nade i iščekivanja, kao riba pred klanje, i to osam sati dnevno, svakog radnog dana.“
„Ne želim da budem kancelarijski mrmot.“
„Želim da menjam svet. Volela bih da obiđem svet, a kada umrem, da moje telo bace u vulkan.“
Mlada, puna ideala i neobaveštena. U nešto sam verovala i težila nečemu. Bar u vulkansku snagu svoga imena. To je bio početak.
Sećam se kako je deda uvek govorio mom ocu: „Preterana ambicija će te rano oterati u grob.“ Na neki način sam verovala da svaku osobu predodređuje ime, a da je moje snažno i stvoreno za velike stvari.
MI NE OBEĆAVAMO BRDA I DOLINE.
MI SMO UVEK DIREKTNI I JASNI.
MI NISMO LJUDI SA LAŽNIM OSMEHOM. MI NE PRODAJEMO MAGLU.
NAMA SU VAŽNE I REČI, I DELA!
PR&marketing akademija, Bold&Gold
Nalazim liflet u prljavom hodniku fakulteta. Pažljivo čitam tekst i zvuči mi veoma iskreno. Danas je konačno taj dan kada sam došla da preuzmem diplomu u svečanoj sali.
Prstima lepljivim od prethodno pojedenog sladoleda na štapiću okrećem stranu na kojoj krupnim fontom piše, PR i marketing akademija, Bold&Gold. Sala je prepuna i sve što čujem jeste komešanje uzbuđenih studenata. Srce mi jako lupa. Ne zbog diplome, već zbog novostečenog, umišljenog osećaja slobode i olakšanja u stomaku nakon toliko godina.
Tačno u podne konačno nam se obraća dekan sa bradom i brkovima. Ne skriva dosadu dok izgovara pripremljene fraze. Deluje prljavo i zapušteno i izgleda kao da mu se iz usta širi neprijatan zadah.
„Sada kada ste formirani ljudi, želim vam sav uspeh i sreću u svemu što započnete.“
Sledi nabrajanje studenata, a lista je predugačka. Stežem u ruci liflet i gorim od želje da se svečanost završi, kako bih što pre otišla da se upišem na Akademiju za PR i marketing, jednu od prvih otvorenih u Beogradu. Oduvek sam želela da budem deo javnosti, da na neki način promovišem stvari u koje verujem i za koje se zalažem. U osnovnoj školi sam u novinarskoj sekciji pisala kratke tekstove za školski list.
Kod kuće još uvek čuvam fioku sa najmanje deset ispisanih svezaka i rokovnika. U periodu tinejdžerskog zanosa za grupom Guns N’ Roses, dnevnik sa ličnim doživljajima je umesto sa „Dragi dnevniče“, počinjao sa: „Dear Axl, you could be mine“. Buntovni Aksl iz Gansa. Idiotizam puberteta. Nagli prelazak iz retardiranog u svesno i racionalno. Kristalizacija mutnih vintažnih fotografija detinjstva u sloumoušnu.
Verovatno je navika da pišem razvila moju maštu i s vremenom sam na taj način shvatala da će marketing kao profesija na pravi način objediniti moju potrebu za pisanjem kao i moju želju da budem u kontaktu sa najlepšim od svega u životu. Materijalnim, naravno.
Biću deo nekog savršenog sveta, reklama koje obećavaju, glamura, sjaja i crvenog tepiha. Uvek u društvu kreativnih ljudi, individualaca, umetnika i velikana koji pretenduju da sednu na pijedestal genijalaca. Otkrivaću nove svetove i usavršavaću stare. Nikada neću dozvoliti da monotonija nadvlada mojim životom. Ponosno ću najavljivati događaje u haljini iz poslednje Armanijeve kolekcije i davati „pametne“ izjave i intervjue u ime svojih klijenata.
Pomisao na to bila je uzbudljivija od prvih leptirića prilikom otkrivanja muškaraca koji su me privlačili. Ti leptirići su uglavnom trajali sve dok mi se ne bi istrošila želja za razmenjivanjem prvih poruka i seksualnih istraživanja.
Ova strast je bila drugačija! Sama pomisao na činjenicu da bih mogla da budem deo tog uzbudljivog sveta, davala mi je injekciju energije. Bila je to istinska napaljenost na advertajzing!
Flertovanje pomoću magle. Reklame koje pozivaju na seks. Ubeđivanje nekog da je nešto lepo. Brendiranje prazne flaše sa šarenim nalepnicama na kojima su reči koje navode na kupovinu. Kratki rokovi, adrenalin, ekstatični izrazi zadovoljstva klijenata. Ono njihovo: „Ah“, „Wow“, „Fantastično“. Orgazam sa velikim O! Moja dečja vera i jedina istina.
Moja religija bila je REKLAMA.
Moj medijum bio je TELEVIZOR.
Moj bog bila je moja MUZIKA.
Znala sam da ću, radeći u marketingu, sve ovo spojiti u jednu celinu. Pročitala sam negde da advertajzing i religija imaju dosta toga zajedničkog:
– imaju puno lažnih proroka
– pridobijaju javnost pomoću trošenja tuđeg novca
– nemaju osnovu u nauci
– tvrde da se čuda dešavaju
– žele da te nateraju da veruješ da je tvoja verzija istine bolja od verzije istine nekog drugog čoveka
– koriste strah, nesigurnost i sumnju kao marketinške alate
– i jedno i drugo su zavisni od preterivanja
– obećavaju prihvatanje od strane prijatelja ukoliko kupite ono štoprodaju
– nude nematerijalna obećanja koja se ne mogu ničim izmeriti
Koliko je samo istine bilo u tome. Uprkos svemu, sve to me je privlačilo i morala sam da završim baš u svetu reklame. Dovoljno lepršavo i zavodljivo, ali nikad trajno.
Kratka forma reklame, kao seks na brzinu i asocijacija na promene. Promene koje asociraju na uzbuđenje, na otkrivanje nepoznatog. Vesele reklame sa poznatim glumcima i u njima plaža sa belim peskom, fluorescentnim papagajem, jarkocrvenim monumentalnim suncem i tirkiznim morem koje se presijava.
Nemerljiva sreća pomoću naših originalnih ideja i preciznih, merljivih, marketinških alata. Naš Know-how za koji ćemo vam sigurno uzeti željeni marketing fee, tačnije, bar 15% honorara za usluge agencije.
Etna, sa titulom Account Manager na vizitkarti. Decision maker u pripijenoj suknji, sivom sakou i vrtoglavim salonkama. Ona koja organizuje neformalne sastanke u crvenoj sobi sa lejzi-begovima i parfimisanim svećama, sa difuzorima i štapićima.
Penetracija koja zadire direktno u filozofiju života. Naravoučenije besmisla. Silovanje najtananijih ljudskih emocija.
Manipulacija masa, masovna hipnoza, seks na eks. Podizanje svesti o značaju alternativnih izvora energije kroz razvoj ekoloških inovacija. Prolećna romansa sa najnovijim proizvodom za skidanje kilaže i otužni bezmirisni gel od ekstrakta puževe sluzi koji vas oslobađa strija. Nenadjebiva mladost!
Građenje imidža neharizmatičnim kuvanim nogama na vlasti ili na vrhu korporacije!
Brend strategija za prodaju bezukusnog vodenog sladoleda u čašici! Formiranje tarifa za lokalnog mobilnog operatera!
Penetriranje nove fiksne telefonije po regionu!
Organizacija i protokol nastupa najpoznatijeg di-džeja u Evropi, koji sponzoriše naš najveći, najbogatiji klijent na festivalu u Novom Sadu!
Ubeđivanje ljudi sa lažnim stavom i oteklim novčanikom da će hipnozom, za 300 evra, zaista prestati da puše odmah po izlasku iz ordinacije, po čuvenoj licenci doktora Takemoneyandrun!
Nova strategija za proizvod koji ljudi nikako nisu želeli da kupe, za neko loše pivo koje smo promovisali kroz tizer reklamu sa debelim, simpatičnim voditeljem kviza. Voditelj televizije Play trči, i dok šutira loptu, drži flašu u ruci i u dahu izgovara neku kratku ali zabavnu narodsku poštapalicu koja ti tokom celog dana odzvanja u glavi. Nakon te reklame, prodaja piva je za dva meseca porasla u odnosu na najprodavanija piva u regionu. Ili je bar tako klijent tvrdio. A klijent je, znate već…klijent je uvek u pravu. Klijent je uplatio fakturu na vreme.
