Nedavno sam u jednom razgovoru naučila da je Aristotel ljude delio na žive, mrtve i moreplovce. Nisam to znala. I veoma me je zaintrigiralo.

Ne znam ništa o životu moreplovaca, ali mi je veoma interesantno razmišljanje o dinamici njihovog kretanja.

Bojana Glušac, osnivač PED metode i psihodramska psihoterapeutkinja
Bojana Glušac, osnivač PED metode i psihodramska psihoterapeutkinja

Sa jedne strane, brod skoro nesputano osvaja razne predele, silna prostranstva. I oni koji su na njemu, zajedno sa njim. Na drugoj strani, njihovo lično kretanje je ograničeno na površinu broda, ma kako veliki ili mali bio.

I koliki je prostor po kome se zapravo oni kreću? Kako se nositi sa tim?

Verujem da postoje dva načina borbe. Ili se osoba sakupi iznutra na zadate dimenzije i pruža pogled samo dokle joj je prostorom dozvoljeno ili odabere drugi put i svoj um opremi krilima, hrabrošću, svesnošću i maštom. Kada tako naoružan um krene u svet, za njega ne postoje granice. Ni prostora, ni vremena.

I opet, bez pretenzija da tumačim genija poput Aristotela, pitam se jesmo li svi mi ti moreplovci koji plutaju nepreglednim prostranstvima života?

Ograničeni dimenzijama kože, stavovima, konceptima, mogućnostima.

I imamo li svi ona dva izbora? Da budemo mrtvi još dok smo živi, zbog strahova da se pomerimo iz poznatog. Ili, možemo biti živi sada, i zauvek. Potrebno je samo da imamo smelosti, odlučnosti i svesnosti da pomeramo horizonte dalje od sigurnog i zacrtanog.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.