Sunce, koje je zalazilo nad budimskim brdom, obasjalo je sleđenu reku, veliki grad i dvojicu elegantnih mladića, koji su šetali šljunkovitim stazama parka. Februar 1882. godine bio je bez snega, a mrazan. Prvi mladić nosio je crni kaput.
Ovo je scenografija u kojoj se odigrava jedna od najvećih pobeda ljudskog uma. Kada je, nekoliko trenutaka kasnije, mladić u crnom, Nikola Tesla, izgovorio: “Zaboga, pogledaj ovaj zalazak sunca!”, kompletna ideja o motoru na naizmeničnu struju pronašla je put do velikog genija.
Zašto baš tada? Šta nam donosi taj trenutak dana? Čime nas osvaja ili daruje?
Fascinacija zalaskom sunca ne poznaje granice, geografske, kulturološke, pa čak ni vremenske. Još u vremenu naših predaka, hiljadama godina unazad, postojala je opčinjenost suncem, do strahopoštovanja, kroz ideju njegove spiritualne snage i magijske energije.
Bog sunca starog Egipta, Amon Ra, smatran je za stvoritelja sveta. Iz njega sve izvire i potrebno je umilostiviti ga za bilo koju potrebu koju imamo.
Isti značaj ima Helios u grčkoj mitologiji. On svojim kočijama nosi sunce od istoka ka zapadu i od njegovog pohoda zavisi čitav život na planeti.
Ako se pomerimo od mitološke i religijske fascinacije i provirimo u svet ranih filozofskih škola, opet ćemo naići na njegovo visočanstvo. Pripadnici pitagorejske škole su mnoga svoja kosmološka i spiritualna uverenja bazirali na ideji „Centralne vatre“ iz koje izvire i zemlja i sunce.
Misao savremenog sveta daje nove perspektive, pa tako psihologija boja objašnjava da je tajna zavodljivosti ovog trenutka u kombinaciji žute i narandžaste boje koje se smatraju energetski jakim i koje u ljudima pokreću uzbuđenje, entuzijazam i dubinu.
Ovaj simbol se najčeše tumači kao najava kraja neke određene faze, projekta, veze ili bilo čega što ima vek trajanja. Ipak, vrlo često se razume i kao priroda, spiritualnost ili Bog.
Kao takav, može da asocira na gubitke, pokrene strahove, ali isto tako da nas podseti na vrednost onoga što imamo (romantični i nežni trenutak koji može da donese), vrati nadu jer sutra je novi dan i nove šanse. Živi smo i sutra možemo drugačije i bolje.
Za mene lično, a sigurna sam da i drugi dele ovakvo iskustvo, svaki zalazak sunca nosi jedno duboko spiritualno značenje. Pre svega, način na koji svojim bojama i poznatim oblicima podari drugačije tonove, dubinu i lepotu veoma podseća na proces osvešćivanja sebe. Najčešće, život i dalje slično izgleda, ali se naš doživljaj svega promenio, produbio i celoj ličnoj sceni dalo jedan novi kvalitet i punoću.
Takođe, ako je svetlost simbol za znanje i mudrost, a tama odsustvo istog, trenutak njihove smene podseća nas da postoji kvalitet koji je iznad ta dva, istina koja nadilazi ideju dobrog i lošeg.
Jung je uveo termin „transcedentalna funkcija“ da objasni našu sposobost da se izdignemo iz sveta dualnosti i okolnosti sagledamo iz mnogo više perspektive.
I na kraju, ali možda najvažnije, retko koja pojava ima takvu moć da nam brzo i jednostavno zaustavi misaoni tok i uvede u sadašnji trenutak i stanje unutrašnjeg smirenja i tišine.
Postajemo jedno sa velikom dramom koja se dešava ispred nas i tako stvaramo okolnosti da se manifestuju i izraze naši kreativni, intuitivni i duhovni kapaciteti. Ovo nas vraća na početak i magičan trenutak u životu jednog velikana.
I zato, kada nas sledeći put u hosu naših unutrašnjih tokova i životne dinamike zatekne strastveno rumenilo ovog trenutka, dajmo mu šansu. I setimo se. Svesnost o sebi, istina i smirenje u sadašnjem trenutku, to nam daruje. Najvredniji poklon.
