Naučimo da imamo vreme u kome nećemo raditi ništa!
Da li nekome od vas to zvuči čudno? I meni je nekada.
Posebno imajući u vidu da nam ovakvo, nestrukturisano vreme, prvo u svest donese upravo one sadržaje koje pokušavamo da potisnemo ili odgurnemo od sebe na razne načine (neke od njih smo i ovde već dotakli, trčanje, navike, haos, internet i sl.).
Kada toga nema, počinju da naviru emocije, razne i potrebno je pozabaviti se njima. Ako i kada to uspemo da prevaziđemo, najveći broj nas naiđe na sledeću zamku, a to je osećaj duboke krivice što ne radimo nešto „korisno“. Kao da gubimo vreme, kao da nismo dovoljno dobri. Uložimo napor, pretresemo svoja uverenja, damo sebi dozvolu i kao da prelazimo na sledeći nivo.
Postaje nam dobro u sopstvenom društvu. Počinjemo polako da se navikavamo na unutrašnji mir. Smanjuje se strah od samoće. Naviru kreativne ideje, uvidi i, gle čuda, ne plaše nas – prijaju nam. Kao da se smanjuje i broj pitanja, a povećava broj rešenja koja nam dolaze.
Ovo me podseti da jednu priču u kojoj psihijatar pita zen učitelja kako on zapravo pomaže ljudima. Na to učitelj odgovara: „Dovedem ih do tačke u kojoj nema pitanja!“
I lično i profesionalno, mnogo puta dobila sam potvrdu da je najsigurnije, najtoplije i najmirnije mesto upravo u centru našeg bića. Tu je tačka dubokog izIečenja i istinskog ispunjenja. Svaki napor da se do nje stigne vredan je truda.
I sada, na samom kraju, razmišljam o tome koje su sve moguće reakcije na ono što smo u ovim redovima ”Novogodišnjih lekcija za bolji život” razmenili u proteklih šest nedelja?
Može da zvuči kao još jedna teorija koju je teško primeniti. U tom slučaju, vratite se na početak ove priče i razmislite o vašem sistemu verovanja i o tome koliko vam pomaže ili odmaže u životu?
Ukoliko ste među onima kojima se ovakav pristup dopao i želite da ga primenite, sve i odmah – zaboravite na to. Mogu da zamislim kako biste se uskoro našli u situaciji da se forsirate, terate, opominjete i nesvesno uletite u ono stanje koje upravo želimo da izbegnemo – stres.
Predlažem da se odlučite samo za jednu strategiju, i to onu koja u vama izaziva najviše radosti. Ili osmislite svoju. Važno je da vas raduje, a da ljude oko vas ne ugrožava. I krenite polako, sa strpljenjem i ljubavlju prema sebi i drugima. Napravite pauze da uživate u onome što ste uradili, osetite trenutak i lagano nastavite.
Ili, poželite sebi ono što čuveni filozof naših prostora rekao:
~~~ Duško Radović ~~~
