Naučimo da imamo vreme u kome nećemo raditi ništa!

Da li nekome od vas to zvuči čudno? I meni je nekada.

Bojana Glusac dekolte
Bojana Glušac, osnivač PED metode i psihodramska psihoterapeutkinja

Posebno imajući u vidu da nam ovakvo, nestrukturisano vreme, prvo u svest donese upravo one sadržaje koje pokušavamo da potisnemo ili odgurnemo od sebe na razne načine (neke od njih smo i ovde već dotakli, trčanje, navike, haos, internet i sl.).

Kada toga nema, počinju da naviru emocije, razne i potrebno je pozabaviti se njima. Ako i kada to uspemo da prevaziđemo, najveći broj nas naiđe na sledeću zamku, a to je osećaj duboke krivice što ne radimo nešto „korisno“. Kao da gubimo vreme, kao da nismo dovoljno dobri. Uložimo napor, pretresemo svoja uverenja, damo sebi dozvolu i kao da prelazimo na sledeći nivo.

Postaje nam dobro u sopstvenom društvu. Počinjemo polako da se navikavamo na unutrašnji mir. Smanjuje se strah od samoće. Naviru kreativne ideje, uvidi i, gle čuda, ne plaše nas – prijaju nam. Kao da se smanjuje i broj pitanja, a povećava broj rešenja koja nam dolaze.

Ovo me podseti da jednu priču u kojoj psihijatar pita zen učitelja kako on zapravo pomaže ljudima. Na to učitelj odgovara: „Dovedem ih do tačke u kojoj nema pitanja!“

I lično i profesionalno, mnogo puta dobila sam potvrdu da je najsigurnije, najtoplije i najmirnije mesto upravo u centru našeg bića. Tu je tačka dubokog izIečenja i istinskog ispunjenja. Svaki napor da se do nje stigne vredan je truda.

I sada, na samom kraju, razmišljam o tome koje su sve moguće reakcije na ono što smo u ovim redovima ”Novogodišnjih lekcija za bolji život” razmenili u proteklih šest nedelja?

Može da zvuči kao još jedna teorija koju je teško primeniti. U tom slučaju, vratite se na početak ove priče i razmislite o vašem sistemu verovanja i o tome koliko vam pomaže ili odmaže u životu?

Ukoliko ste među onima kojima se ovakav pristup dopao i želite da ga primenite, sve i odmah – zaboravite na to. Mogu da zamislim kako biste se uskoro našli u situaciji da se forsirate, terate, opominjete i nesvesno uletite u ono stanje koje upravo želimo da izbegnemo – stres.

Predlažem da se odlučite samo za jednu strategiju, i to onu koja u vama izaziva najviše radosti. Ili osmislite svoju. Važno je da vas raduje, a da ljude oko vas ne ugrožava. I krenite polako, sa strpljenjem i ljubavlju prema sebi i drugima. Napravite pauze da uživate u onome što ste uradili, osetite trenutak i lagano nastavite.

Ili, poželite sebi ono što čuveni filozof naših prostora rekao:

~~~ Duško Radović ~~~

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.