Postoje dva osnovna pristupa meditaciji. Jedan je da mi svi moramo da se uklopimo u određene standarde. Škola propiše pravila i onda svi moraju da idu tim putem.
Drugi je mnogo slobodniji i liberalniji, a to je da svako od nas , u skladu sa svojom prirodom može sam da nađe svoj pristup smirivanja svesti i spuštanja moždanih talasa.
Svi smo različiti i svakome od nas prijaju različite stvari. Ako neko voli da trči i to ga smiruje, onda je to najbolji način za njega. Neko drugi smiruje um uz muziku i to je sasvim u redu.
Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu
Lično, zagovornica sam druge metode, kaže Bojana Glušac, psihodramska terapeutkinja. Odnosno, mislim da je dobro na početku meditativnog učenja dobiti neka osnovna pravila – koji položaj zauzeti, kako disati, šta vizuelizirati, a onda u kasnijim fazama to individualizovati, da bismo izbegli ulazak u haos.
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Kada se savladaju osnovni koraci, dobro je svakome dati slobodu da sam izabere način koji će ga uvesti u meditativno stanje, dati osećaj opuštenosti i smirenja uma. Kao i svemu u životu, treba da radimo ono što je u skladu sa našom prirodom, osećajima, a ne povinujemo se nametnutim postavljenim pravilima, naročito, dogmatskim.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
Osho je rekao da je na nama samima da odlučimo da li ćemo se razvijati u skladu sa svojom prirodom ili uprkos njoj. Na nama je da odaberemo svoj put.
