I po ko zna koji put ista misao u glavi. Od svih načina da pokažem ljubav, sva je prilika da mi ovaj sa hranom najbolje ide.

Ljudi koje volim, moj lagani tempo pripremanja, odabrana muzika, mirisi koji osvajaju prostor – čist emotivni hedonizam.

Bojana2
Bojana Glušac, psihodramska psihoterapeutkinja i osnivač PED metode

Nedavno sam pročitala jedan tekst koji je u meni pokren lavinu nekih pomalo zatrpanih uspomena. Setih se, kada je moja majka napustila ovaj svet, prerano, brzo i bez ikakve pripreme za nju ili nas, ostale su u zamrzivaču dve-tri kutije pune prebranca koji je spremila nekoliko dana ranije. Eeej, ona skuvala! Svojom rukom! Mekanom, belom rukom.

Prvih nekoliko dana nakon sahrane sam otvarala vrata zamrzivača i satima piljila u taj prebranac. Gledala, zurila, fiksirala…i ništa nisam osećala. Samo malu utrnulost desne ruke koja je držala vrata i ogromnu utrnulost duše…i kažem opet, ništa nisam osećala, ali ne daj Bože da se neko usudio da dotakne te kutije! Uh!

Foto Bojana Glušac
Foto Bojana Glušac

Kad je duša počela pomalo da se otapa, nastupila je neverovatna glad. Svakog dana sam otvarala kutije i jela pomalo, skoro zrno po zrno, ritualno, sa strahopoštovanjem. To je bila njena i moja tajna, poslednja od mnogih i ne bih dala nikome da u nju zaviri. Prebranac je svaki put donosio nešto novo, jednom utehu, drugi put njen miris, treći put snažan udarac u stomak, četvrti okean suza i tako u krug.

Trajalo bi to ko zna koliko da mi jedna rođaka, onako usput u nekom telefonskom razgovoru nije rekla: “Dušo, ako je nešto ostalo u zamrzivaču, to pobacaj. Prošlo je previše vremena, sigurno se pokvarilo.”

“Da bacim, ma šta da bacim!!! Deo nje? Nikada! Nikada!”, zavrištalo je sve u meni. Otrčala sam do zamrzivača i pojela sve što je ostalo odjednom. Nije toga bilo previše, ali ipak dovoljno da zapamtim taj ukus, da mi se miris utka u svaku poru, i da me čak i danas ponekad probudi iz sna poklanjajući mi deliće nje.

Znam, sada već to dobro znam, neko ostavi dela iza sebe, neko reči, neko ukuse, ali niko, baš niko ne prodje kroz ovaj život, a da iza njega ne ostane trag.

Egipatska supa od sočiva sa mešavinom začina, gulaš u bundevi, grilovani patlidžan sa starim kozjim sirom, salata od mladog spanaća sa narom, orasima i parmezanom, pečene breskve sa medom, cimetom i bademima i razne druge djakonije – to je moja današnja meditacija. Raširila se i zagospodarila i dušom i našom malenom kućom.

Tiho je. Očekujem da moji dragi ljudi uskoro pozvone na vratima. I da gozba počne. Mirna sam. Srce puno – radosti i Ljubavi!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.