Vrlo često, u razgovoru sa ljudima, dođemo da razumevanja da je glavni uzrok emocionalne uznemirenosti osećaj da nismo dovoljno voljeni i da je jedan deo nas, onaj kojem je potrebna posebna nega i pažnja, ostao uskraćen za to.
I razmišljajući o tome, nametne mi si uvek ista misao. Nemoguće je da ima manjka Ljubavi, pa ona je svuda oko nas, u svakoj putanji atoma, u svakoj sekundi vremena. Ne postoji ništa što bazično nije satkano od nje.
Pa, gde je onda problem?!
Izgleda da je u pitanju naša nespremnost da joj se otvorimo i prepustimo, naši zidovi koje smo satkali da nas štite, a onda se oni urotili protiv nas. Naši strahovi, koji nam zamagljuju vidike, naše razumevanje da se javlja samo u ja-ti relacijama.
Dakle, ne treba tražiti Ljubav, to je kao da tražimo vazduh hodajući po planini. Potrebno je samo da otklonimo prepreke da Ljubav, konačno, vidimo, da je osetimo i da joj se celim bićem prepustimo.