Razmišljam o tome da postoji mnogo načina, pristupa da procenimo kvalitet odnosa u kom smo.
Teorija o tome dosta govori. Da li postoji intelektualno, emotivno, vrednostno slaganje bi bili samo neki od njih.
Ipak, ako odnos, a posebno partnerski gledam kao jedan od najvažnijih instrumenata ličnog, kako psihološkog tako i duhovnog razvoja, a gledam ga tako, onda se po meni izdvaja najvažniji aspekt, a to je odgovor na pitanje: u kakvu se osobu mi to pretvaramo i rastemo u tom odnosu?
Neke veze u nama bude posesivnost, kritičnost, nesigurnost, tugu, strahove. Ne ličimo više na sebe. I nekako znamo, nije to To.
U drugima se pojačava naša plemenitost, suptilnost, nesebičnost, svesnost, radost. Širi se odatle i ceo živto čini bogatijim i svetlijim. Ako je tako, onda smo stigli, jer čistota odnosa u kom smo zapravo je ogledalo čistote našeg srca i duše.
