Konačno je došao i taj dan. Srećna, što se udaje za čoveka svog života, Tijana se spremala da obuče venčanicu. Nisu joj smetale ni gužva u sobi za presvlačenje, ni nesnosna avgustovska vrućina.

Biljana Ždrale, supruga, majka&sales consultant
Biljana Ždrale, supruga, majka&sales consultant

Dugme po dugme i svilena haljina boje bisera je grlila njen tanani struk.

Gledala je sopstveni odraz u ogledalu i bio joj je nestvaran, kao i cela ova situacija. Sprema se da postane nečija supruga, sutra, možda, i majka. Ponekad, kada je razmišljala o tome, hvatala ju je jeza – hoće li umeti? Hoće li biti dorasla tom zadatku? Šta će se promeniti? A kada je ove svoje strahove pričala Urošu, svom vereniku, on bi je razuveravao kako je jedino važno da se njih dvoje vole, kako su stvoreni jedno za drugo i kako će sve biti dobro da bolje biti ne može.

„Stigli su!“, uzbuđeno je uzviknula komšijina mala, dok je šminkerka Tijani nanosila poslednje šljokice na veštačke trepavice. „Eto te, k’o lutka!“, rekla joj je i počela da pakuje svoj mali crveni kofer. Iako je bilo dogovoreno da po nju dođu u pola jedan, u trenutku kada je shvatila da je to – to, oblio je znoj. Još minut-dva i odvešće je iz kuće gde je provela detinjstvo.

Od uzbuđenja joj je sve izgledalo kao na ubrzanom filmu – momci koji je „kupuju“, pregovori, tatina zdravica, njen ispraćaj, auto koji je kum pozajmio specijalno za nju. Činilo joj se da je put do opštine duži nego inače. A onda je, konačno, ugledala i njega. Svoju jedinu i veliku ljubav. Veliki uzdah i poznat stisak ruke. „Jedva sam čekala da te vidim!“, prošaputala je dok mu se približavala.

grind-down-the-aisle-1116831_1280

Svadba je tekla po već poznatom scenariju. Bila je potpuno ista kao sve prethodne i sve buduće u njihovom mestu. Nema iznenađenja, kršenja nepisanih pravila. Tačno se zna ko gde sedi, šta se oblači, kad ide sarma, a kad pečenje, čija je frizura najlepša i gde koja torta stoji.

A onda, kucne ponoć, zlatna kočija se pretvori u bundevu, beli konji u miševe, a kristalne cipelice nestanu. I počne ispit, na kome, nažalost, mnogi padnu. A svi dobri studenti znaju kada se pada na ispitu – kad pogrešno proceniš koliko je stvarno predmet zahtevan.

Ne raspolažem statističkim podacima, niti me interesuju, ali mi se nešto čini da nam se sve više novosklopljenih brakova uskoro nakon sklapanja – rasturi.

Oni, koji su se još juče kleli na vernost i večitu ljubav, sada odjednom ne govore istim jezikom, imaju različite ideje o tome gde i kako treba da provedu godišnji odmor, na šta da troše novac i ko će da stavlja veš na pranje. Krenu prepirke, pa svađe. Ćutanja i podnošenja, predbacivanja i podbadanja. Ili se, pak, prave ludi i glume da je sve u redu iz straha da ne ostanu sami. Ipak je sramota, pa tolike su pare dali za svadbu!

Sledeća stepenica je razvod – bilo da je u pitanju pravi, bukvalan ili onaj skriveni. U pravom razvodu su stvari jasne i to su razvodi koje svi vidimo. Ali postoji mnogo, mnogo parova koji su formalno i dalje u braku, a faktički – razvedeni. To su brakovi bez ljubavi. Ljudi u tim brakovima su svoje uloge naučili do savršenstva, pa ih glume i kad ne moraju. Maske se ne skidaju, svako zna svoj scenario i vešto ga izgovara. Neiskusni posmatrač bi čak i mogao pomisliti da je sve u redu. Ali, „nešto je trulo u državi Danskoj…“.

bride-and-groom-1124077_1280

Verovatno za ovo stanje postoji nebrojeno mnogo objašnjenja. Stručnjaci daju svoja mišljenja, statistika svoje brojke, ali meni se stalno nameće jedan utisak – mladi ljudi svoju predstavu o ljubavi i braku prečesto formiraju na pričama iz holivudskih filmova. A u tim filmovima nema usranih pelena, posesivnih svekrva i neplaćenih računa. Svaki dan je sunčan, svi su lepo obučeni, a žene se bude našminkane.

A naša Pepeljuga, pardon, Tijana, kada shvati, da se nije udala za princa, već u najboljem slučaju običnog momka, počne polako da tone. A i taj Uroš, kad dođe do zaključka da Tijana neće da nosi štikle i haltere pri svakom seksu i da mu je posle mesec-dva sve dosadilo jer je svaki dan isto, počne da razmišlja šta mu je to sve trebalo.

Znam da me niko ništa ne pita, ali kad bi me neko pitao da dam savet ovim mladim ljudima, rekla bi im da, pre nego što uđu u brak, dobro pogledaju svog budućeg partnera i upitaju se: da li bih sa ovom osobom mogla da živim, a da nisam zaljubljena u nju/njega? Da, tako okrutno i strašno. Jer jednog dana leptirići nestanu. Ako ste dovoljno umešni i pametni – zameni ih ljubav. Prava. Ona „u dobru i zlu“. A ako niste, zameni ih razvod. Pravi ili onaj skriveni.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.