Jutros, kada je kretao na posao, svečano ti je obećao da će večeras doći na vreme, a to znači da će se prekovremeno zadržati tek neka dva sata. Pa petak je!
Nemoguće! Obraduješ se ti. Da li to znači da ćemo konačno provesti veče zajedno?
Čim zalupiš vrata, leđima, u panici, naslanjaš na njih i spuštaš ruku u gaćice. „Nema šansi za danas da zakažem depilaciju ako su krenule da rastu…“. Pipaš…za sada sve glatko. Tu i tamo se pojavljuje poneka koja te blago ubode u prst. „Njih ću pincetom“, pomisliš. Ništa strašno. Noge su u redu. Uh, dobro je.
Sledeća tačka provere je zaliha prezervativa. Sve ok. Imamo i one rebraste. Sa njima brže svršim, da ga ne mučim previše. Nismo dve nedelje, sigurno neće moći dugo. Onda se zamisliš, ma kakve dve! Tri, sestro, pune tri! Od onog vikenda kada smo dva puta za redom, prvi put u kuhinji, a posle u krevetu!
Pročitajte i ovo: Kako da se odnosite prema onima koji vas ogovaraju
Kako dan polako odmiče, napetost raste. Iščupala si i onih par dlačica, koje su počele pre ostalih da rastu, obrijala se ispod miške i spremaš jagnjetinu za večeru. Nema da omane!
Pročitajte i ovo: Kako da popravimo narušeni odnos
Šest je sati. Nije ti se još javio. Nećeš ni ti da ga zoveš. Sigurno je u nekoj gužvi. Danas im gosti odlaze, pa će posle toga kući. Nesvesno bacaš pogled prema vratima spavaće sobe.
Šest i dvadeset…“a da ga ipak pozovem?“, pitaš se. Na kratko, pa nećeš ubiti nikoga. Na kraju krajeva – ti si mu supruga i imaš prava da znaš kada će doći. Ne izdržavaš i okrećeš broj. Zvoni. Kod tebe – tu, tuuuuu, tu, tuuuuu. Zamišljaš, kako kod njega svira Unbreak my heart i pomisliš kako bi bilo zgodno da i mi čujemo onu muziku, koju čuju oni, koje zovemo, a ne dosadno tu – tuuuuu.
Pročitajte i ovo: Afrodita, boginja ljubavi u ženi – kako otkriti pun spektar svoje ženstvenosti
Puštaš da zvoni do kraja i veza se sama prekida. Ne javlja se. Sigurno vozi goste prema aerodromu, pa ne čuje.
Pročitajte i ovo: Uzdizanje autoritetom znak je slabosti i želje za priznanjem
Ponovo zavlačiš ruku u gaćice i proveravaš mesto, gde te jutros ona jedna dlaka ubola. Nema je više, sve je glatko i prsti lagano klize levo – desno po venerinom bregu. Pomišljaš kako si ga željna.
Petnaest do sedam. Večera skoro gotova, stanom se širi izmešan miris jagnjetine i ruzmarina.
Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!
Skoro je sedam. Telefon na komodi sa kristalom vibrira, a trzaji se šire kroz čarobnu prozračnu materiju. Poruka. Toliko puta si na ovaj način dobila izvinjenja za kašnjenja, da imaš osećaj da su ti se sitne dlačice na leđima nakostrešile i lagano odigle svetlo plavu košulju, koju ti je prošli put doneo iz Londona. Jebeni uslovni refleks, pomišljaš.
Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!
Dok koračaš prema komodi zaobilaziš sto i stolice od punog drveta. Zapinješ za jednu od njih i lagano je pomeraš. Nisi ni svesna da si prestala da dišeš. Dlanovi su u ove dve sekunde uspeli da se navlaže, kao kad si kao klinka bila pozvana na tablu da odgovaraš. Stiskala si tada kredu, a ona je upijala tvoj znoj i bila ti saveznik.
Sada saveznika nema. Dlanovi ostaju vlažni. Uzimaš telefon i paziš, da ti ne isklizne iz ruku. Pokušavaš da ga otključaš, ali touch screen ekran ne reaguje ako su prsti mokri. Glupost, pomišljaš. Zašto se toliko nerviram?
Pročitajte i ovo: Tek kad prođeš proces raspadanje ega, možeš da doživiš ljubav
Palac brzo brišeš o farmerke i konačno dolaziš do poruke. Sve mala slova. Žurio je.
„javljam se za 15. malokasnim“. Bez razmaka. Zamišljaš ga kako oblači mantil i drugom rukom kuca poruku.
Pročitajte i ovo: Tajna seksualne želje u dugim vezama
Hoćeš da se odupreš, ali džaba. Ona tiha slutnja se pojavljuje i kreće da burgija. Eto, koliko mu je stalo do mene! Ni telefon da okrene! Pa ide li taj da piša? Mogao je da ode u toalet i pozove me. Ne mogu da verujem! Za koga sam se ja to udala?
Slutnja burgija, a rupa sve veća. Prazan, crn vazduh popunjava prostor, koji je još pre nekoliko minuta zauzimalo slatko očekivanje. Sad više nema nazad.
Slutnja burgija, a rupa sve veća. Prazan, crn vazduh popunjava prostor, koji je još pre nekoliko minuta zauzimalo slatko očekivanje. Sad više nema nazad.Pročitajte i ovo: Pouzdani znaci koji govore da mu se sviđate
Petnaest minuta kao petnaest sati. Gledaš se u ogledalo i sama sebi izgledaš staro. Ne umorno, nego staro.
Zove za dvadeset. U glasu nežnost, ali ne prava, već ona od straha. Znate i ti i on kakav će biti rasplet, ali se on, eto, ipak, nada. Možda ovaj put neće.
Pročitajte i ovo: Obrazac žrtve kao beg od ljubavi
„Ljubavi, morali smo da ostanemo, avion im je kasnio. Stižem najdalje za 45 min. Izvini.“
Ma šta, bre, izvini? Kretenu jedan! Mrzim i tebe i taj tvoj posao! Šta misliš da sam ja? Igračka na dugme, je li? Pa možeš da me uključiš kad ti odgovara? Budalo jedna, ceo dan ovde glumim idiota i spremam ti večeru!
Poželiš da mu kažeš sve to, da ispljuneš živu vatru, koja te prži po stomaku, ali umesto toga samo ćutiš. I smanjuješ se. Sećaš se na tren onih ubzanih filmova kad snimaju cveće kako najpre raste, zatim cveta, a na kraju propada. Ovaj deo sa propadanjem ti dva-tri puta prozuji kroz glavu. Smanjuješ se još malo.
Pročitajte i ovo: Andrija&Anđelka – šta nam poručuju i čemu (ne)treba da nas nauče
„Ma ok, nema veze. Gledaću ja film. Ako zaspim, večera ti je u rerni.“
Poslednjom rečenicom si mu dala do znanja da znaš da 45 minuta neće biti toliko. Nikada nije. Zna i on da znaš, ali ćuti. Opet igrate svoju malu igru.
Pročitajte i ovo: Put od erotskog promiskuiteta do zdrave veze
„Nisam gladan, večerali smo. Ne brini. Odoh sad, zovu me. Ćao!“
Odmičeš telefon od glave i shvataš kako ti je vrelo desno uvo, na koji je bio naslonjen. Palcem dodiruješ crveno polje sa slušalicom i prekidaš vezu. Više nije znojav.
