Kad smo prošlogodišnje vrućine preživeli, preživećemo sve. Zvezda upekla, ne popušta, danima.
Nisam nikada mislila da ću poželeti da padne kiša. Slično je bilo još samo ’87 – imala sam 16 godina – upravo smo se doselili iz Slovenije u Beograd.
Tada još ni klima uređaja nije bilo, pa je mama stalno otvarala vrata i zaglavljivala ih nekom kariranom papučom, da napravi promaju. A od te promaje mi je, jadan, krepao moj slovenački papagaj. Mislim – nije bio slovenački, ali je kupljen u „deželi“, pa nije navikao na tolike vrućinčine. A ni na promaju, očigledno.
Pročitajte i ovo: Pet razloga zašto ne treba da se udaš za milionera
Nego, da se vratimo na prošlo leto.
Živa više nisam znala šta sa decom da radim, smišljali smo svakakve izlete i ostala čudesa i jednom prilikom odlučimo da odemo do obližnjeg motelčića sa bazenom. Ako nam se svidi, možda i prespavamo.
Pročitajte i ovo: Barbika?! Ne, hvala!
Do tog motela sa glavnog puta ima nekih pola kilometra kroz šumicu. „Divno“, pomislim,“možemo predveče u šetnju (mora da su se i komarci radovali toj šetnji)!“ Gledam ti ja, tako, zavaljena na prednjem sedištu, stabla bagrema i lipa, kad u tom šumarku poče da se prikazuje motel. Sav ušuškan se ugnezdio na proplanku, obećavajući da sve, što se u njemu desi, neće otići dalje od prvog stabla.
Pročitajte i ovo: Nije pridodno provesti život samo sa jednom osobom
„Pravo švalersko mesto“, kažem tiho suprugu, nadajući se da deca neće čuti. Ma kakvi! Čuju sve, samo kad hoće! „A šta je to šlaver?“pita sin, a ćerka, mislim prvi put od kad smo krenuli iz Beograda, odvoji pogled od svog Samsung-a. Naslućuje, valjda, da se sprema neko zanimljivo objašnjenje.
„Sad je gotovo“, pomislim…“bolje da ne lažem, provaliće me.“
Pročitajte i ovo: Savršen On i naša savršena veza
„Kaže se švaler, sine. To je čovek kome se sviđa tuđa žena. I ne samo sviđa, nego i izlazi sa njom. On je njen švaler,“pokušavam da zvučim mirno, dok svojoj deci na nežan način pokušavam da kažem da realan svet baš i nije bajka i da ne mora uvek da bude – i živeli su zauvek srećni.
Pročitajte i ovo: Zaljubljeni smo! Dakle, treba da se venčamo?!
„Iz čega to izlazi sa njom?“ nastavi, ali srećom u tom trenutku i on ugleda motel i odmah zaboravi i na švalera i na izlaženje iz bilo čega.
Klinci, naravno, nisu mogli ni da dočekaju da se auto potpuno zaustavi, već su potrčali ka bazenu. „Idemo za njima, raspakovaćemo se posle,“ rekoh suprugu, a u stvari sam samo tražila način da odložim dosadan posao.
Pročitajte i ovo: Sve je stvar dobre organizacije!
Na bazenu nije bila gužva. Par ležaljki zauzetih – uglavnom nauljene lepotice u tangama i nešto vremešnija gospoda, sve baš onako kako treba…“malo ćemo im pokvariti prosek“, pomislim.
Pročitajte i ovo: Razum i osećajnost
U tom trenutku se ćerka okrenu prema meni i značajno me pogleda, sa sve onim podignutim obrvama. „Šta li je sada?“, već sam se uplašila sledećeg tinejdžerskog ispada, ali sam ubrzo shvatila o čemu je reč. Na drugom kraju bazena, sav preplanuo i zadovoljan, naš kućni prijatelj, suprugov kolega sa fakulteta, u zagrljaju sa nekom – tetom. Pogledam supruga, a on već gleda u mene…oboje smo znali šta to znači. „Ako si pomislila da je objašnjenje izraza švaler neprijatan zadatak, hajde sad’ da te vidim!“, reče on šeretski i osmehnu se onako, na jednu stranu.
Pročitajte i ovo: Ne mogu sama sebe da zaprosim!
Uh, mrzim što samo mene uvek pitaju takve stvari!
„Mama, mama!“poče da viče naš sin sa druge strane bazena i pre nego što je bilo koga doveo u neprijatnu situaciju (a pretpostavila sam šta će da me pita), brzo sam ga uhvatila za ruku i k’o bajagi ga odvela da piški.
„Mama, jel’ čika Igor sada švaler?“ pita dete i zagleda se u mene značajno, dok mi se miris Domestosa uvlačio u svaku poru.
Pročitajte i ovo: Uslovna ljubav
„Sine, ljubi te majka, hajde pričaćemo o tome kasnije. Evo obećavam.“ Znala sam da problem nisam rešila, nego samo odložila, ali nekada je i odlaganje – rešenje. Bar za neko vreme.
Neki muškarci, dakle, vole visoke, drugi crvenokose, jedni one sa velikim…svačim, retki pametne, a čika Igorov tip žene je bio – tuđa žena. Dakle – skoro pa nije važno kakva je, samo da je tuđa.
E sad – pomislićeš – kakve veze ima švaleracija sa biznisom? Ovo je poslovna mreža, pobogu!
Pročitajte i ovo: Kako sam sama sebi napravila sponzora
Ima, ima, i te kako ima! Upravo kao što postoje oni, koji misle, da je tuđa žena uvek bolja od sopstvene, tako ima i onih, koji uvek misle da je tuđa firma bolja od one u kojoj trenutno rade. U drugim firmama je sve pod konac, nema nadrndanih šefova, nerealnih ciljeva i kašnjenja plata. Tamo su kuće od čokolade, prozori su od marmelade, tamo svako radi ono što hoće…
Pročitajte i ovo: ‘Oćeš da piškiš ili ćeš ono drugo?!
Ma sutra malo, ljudi moji! Mi, konsultanti, vas poznajemo sve – iznutra! I kad vam kažem – ne postoji idealna firma.
Nema „utegnutog“ sistema, gde se sve zna, svako radi svoj posao i svi su srećni. I neće ga ni biti. Jer svi smo ljudi, nesavršeni, volimo nekada da nešto odložimo, da baš ne uradimo sve po proceduri, da malo u’vatimo krivinu. I to je tako.
Pročitajte i ovo: Kako nas je Blejk Karington preveo žedne preko vode
Evo, ja sam tek 2 godine u Mercuri-ju, priroda posla mi je da pratim dešavanja i ljude na tržištu, ali su ga neki baš preterali! Zato molim sve one, koji besomučno prelaze iz jedne firme u drugu misleći da će im tamo biti bolje i na taj način muče svoje menadžere, koji ulažu u njih i računaju sa njima, da se najpre ozbiljno zapitaju – šta ja, u stvari, želim i da li tako nešto postoji? I da ipak možda najpre porade na sebi, da se oni približe savršenstvu koje traže. Pa onda, onako savršeni, da traže tu savršenu firmu iz snova. I nek’ jave kad je nađu. Možda tada i ja okačim ovaj moj konsultantski posao o klin i pređem u tu super sređenu firmu. Da malo odmorim dušu.
