Bez simptoma ne znači bez posledica.
Ureaplazma, mikoplazma i hlamidija često godinama ostaju neotkrivene — a utiču na plodnost, trudnoću i opšte zdravlje.
Znanje je prva linija zaštite. Pročitajte tekst koji razotkriva tihe infekcije o kojima se retko govori.
Pročitajte i ovo: MUŠKARCI PROKLJUČAJU, ŽENE OPUŠTAJU: ŠTA SE DEŠAVA SA MOZGOM KAD DOŽIVIMO ORGAZAM
U savremenoj medicini, među najpodmuklijim neprijateljima reproduktivnog zdravlja izdvajaju se tri bakterije o kojima se i dalje govori nedovoljno: ureaplazma, mikoplazma i hlamidija. Njihova najveća opasnost ne leži u dramatičnim simptomima, već upravo u njihovom izostanku. Često ne bole, ne peku i ne „upozoravaju“, ali mogu ostaviti dugoročne i ozbiljne posledice po zdravlje, naročito po plodnost žena i muškaraca.
Iz ugla struke, ove bakterije predstavljaju jedan od najčešćih uzroka hroničnih genitalnih infekcija, ponavljanih upala i neobjašnjivih problema sa začećem. Uprkos tome, veliki broj ljudi godinama živi sa njima, ne znajući da su inficirani.
Pročitajte i ovo: Nikada nećete biti dobri u ORALNOM SEKSU ako se ne pridržavate ovih pravila
Ureaplazma i mikoplazma pripadaju grupi mikroorganizama koji nemaju ćelijski zid, zbog čega ih je teže otkriti i lečiti standardnim antibioticima. One mogu biti deo normalne genitalne flore, ali u određenim uslovima postaju patogene. Kada se „aktiviraju“, izazivaju uporne, tihe upale koje organizam često ne uspeva sam da eliminiše. Kod žena mogu dovesti do zapaljenja grlića materice, materice i jajovoda, dok se kod muškaraca povezuju sa uretritisom, prostatitisom i smanjenim kvalitetom sperme.
Hlamidija, s druge strane, važi za jednu od najčešćih polno prenosivih infekcija u svetu. Posebno je opasna jer u velikom procentu slučajeva prolazi potpuno bez simptoma. Kada se ne leči, može izazvati ozbiljna oštećenja jajovoda, vanmaterične trudnoće i trajni sterilitet. Kod muškaraca može dovesti do zapaljenja testisa i epididimisa, kao i do smanjene plodnosti.
Pročitajte i ovo: Zašto muškarci zaspu odmah posle seksa
Zajednička karakteristika ove tri infekcije jeste njihova sposobnost da opstaju u organizmu godinama, stvarajući hroničnu upalu niskog intenziteta. Upravo ta stalna, tiha upala narušava prirodnu funkciju reproduktivnih organa. Mnoge žene se sa njima prvi put susretnu tek kada započnu ispitivanja zbog nemogućnosti da ostanu u drugom stanju.
Dijagnostika ovih infekcija zahteva ciljane laboratorijske testove. Standardni ginekološki ili urološki pregledi često nisu dovoljni. Brisevi i PCR analize omogućavaju precizno otkrivanje prisustva bakterija, čak i kada simptomi izostaju. Upravo zbog toga, stručnjaci insistiraju na preventivnim pregledima, naročito kod osoba koje planiraju trudnoću ili imaju istoriju ponavljanih infekcija.
Pročitajte i ovo: Da li vas vaše genitalije čine nesrećnim?
Lečenje zahteva disciplinu, strpljenje i odgovornost oba partnera. Terapija se uvek sprovodi istovremeno, čak i kada jedan od partnera nema simptome. U suprotnom, infekcija se vrlo lako vraća. Poseban izazov predstavlja otpornost ovih bakterija na antibiotike, zbog čega je samoinicijativno lečenje izuzetno rizično.
Važno je naglasiti da prisustvo ovih bakterija ne znači automatski trajne posledice, ali njihovo ignorisanje može imati visoku cenu. Rana dijagnostika i pravilno lečenje u najvećem broju slučajeva sprečavaju komplikacije i čuvaju reproduktivno zdravlje.
Pročitajte i ovo: Kako da koristite vibrator na muškarcu
U vremenu kada se o plodnosti govori sve otvorenije, ureaplazma, mikoplazma i hlamidija zaslužuju da izađu iz zone ćutanja. Ne zato da bi plašile, već da bi upozorile. Jer znanje, u ovom slučaju, jeste najbolja prevencija.
