Možda mislite da je zdravo dati oduška ljutnji zbog dosadnog radnog zadatka ili uvredljivog komentara, ali istraživanja pokazuju drugačije.

Prepustiti se besu „najgora je stvar koju možete da uradite“, tvrdi Bred Bušman, profesor komunikacija na Državnom univerzitetu u Ohaju koji se bavio ovom temom. To je, u stvari, „dolivanje ulja na vatru“.

Dugo vremena, psiholozi su verovali u „teoriju katarze“ ili ideju da je bolje osloboditi negativne emocije nego ih zadržati. Ali još 2002. godine, profesor Bušman je objavio studiju koja dovodi u pitanje tu logiku.

Pročitajte i ovo: Kako da osvestimo uznemirijuće emocije

Pokazao je da kada ljudi izraze bes, kao što je udaranje u boksersku vreću, postaju samo još više ljuti i agresivniji. To nije dobro, jer istraživanja pokazuju da je ljutnja povezana sa različitim mentalnim, a možda čak i fizičkim zdravstvenim problemima.

Image by DCStudio on Freepik

Ponašajte se onako kako biste želeli da se osećate

Seciranje frustrirajućeg razgovora ili uvrede koja vam je naneta, može da podstakne ruminaciju – psihološki termin za fiksiranje na negativne misli i osećanja iz prošlosti  – i dodatno uveliča srazmerno neznatnu frustraciju, napominje Džesi Kugl, profesor psihologije na Državnom univerzitetu Floride koji proučava bes.

Pročitajte i ovo: Lako mi je da oprostim drugima, ali kako da oprostim sebi?!

Ni jedno ni drugo nije zdravo. Zaista, studija o strategijama suočavanja sa psihološkim problemima tokom pandemije iz 2020. godine, otkrila je da je dopuštanje da nas obuzmu negativne emocije povezano sa lošijim mentalnim zdravljem, dok se činilo da taktike poput prihvatanja, šale i pozitivnog preoblikovanja situacije poboljšavaju osećaj ličnog zadovoljstva.

Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!

„Trebalo bi da se ponašate onako kako biste želeli da se osećate“, kaže profesor Kugl. Za većinu ljudi to znači da pokušaju da prevaziđu bes, umesto da se zaglave u njemu.

Što više dajemo oduška besu, samo dolivamo ulje na vatru

Bušmanova novija istraživanja ukazuju da su umirujuće prakse kao što su meditacija, joga i duboko disanje bolje u raspršivanju besa nego da „izduvamo bes“. Cilj bi trebalo da bude smanjenje, a ne povećanje uzbuđenja, kaže Bušman.

Pročitajte i ovo: Porodični programi koji koče razvoj ličnosti

Čak i trčanje, na koje mnogi ljudi gledaju kao na neku vrstu terapije, previše podiže uzbuđenje da bi bilo efikasno sredstvo za suzbijanje besa. „Trebalo bi da idete na trčanje jer je dobro za vaše zdravlje“, ali ne zato što će vas naterati da se smirite i izduvate bes, napominje Bušman.

Pročitajte i ovo: Kako to da se neko nikada ne preboli?!

Problem je u tome što kada smo ljuti, čini nam se da se bolje osećamo ako se izvičemo i izbesnimo, nego ako dišemo duboko. Profesor Bušman je to video u svom istraživanju. Iako aktivnosti poput udaranja u vreću zapravo ne smanjuju bes, „75 odsto ljudi kaže da se posle toga osećaju bolje“.

Pročitajte i ovo: Zašto srcu treba više vremena da prihvati ono što um već zna?

Isto često važi i za davanje oduška tako što ćemo se izjadati prijatelju, dodaje prof. Kugl. Sjajan je osećaj kada neko potvrdi naš pogled na problem, posebno kada se složi da smo u pravu, a da je kreten koji nas je ‘isekao’ na kružnom toku kriv.

Da li je stvarno toliko pogrešno dati oduška besu

Bušman kaže da nije uvek loše skinuti teret sa srca. Razgovor o negativnim emocijama sa ciljem razumevanja zašto vas nešto muči i kako da bolje reagujete u budućnosti, na primer sa terapeutom, može biti od koristi.

Pročitajte i ovo: Da li je prvi utisak zaista pravi?

I ne morate da budete krotki da biste izbegli bes, kaže prof. Kugl. Kada vam je neko zaista naneo nepravdu ili ste se naišli u nepovoljnoj situaciju koju možete da promenite, u redu je da progovorite o tome.

Pročitajte i ovo: Žene patološki ignorišu prevaru

Davanje oduška besu postaje beskorisno, napominje Kugl, kada su nam pobude podle – kada samo pokušavamo da nekoga nagrdimo, umesto da se osećamo bolje – ili kada ponovo besnimo zbog istih stvari kao desetinu puta ranije, ostajući zaglavljeni u tom prošlom besu bez pokušaja da ga prevaziđemo.

Pročitajte i ovo: Kako da se razvedete na civilizovan način

I osoba koja sluša naše jadanje je takođe važna. Jedno istraživanje iz 2023. pokazalo je da su se ljudi sa velikim brojem društvenih veza često osećali gore kada su dali oduška svojoj ljutnji, dok su se oni sa manjim krugom prijatelja osećali bolje.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

To može biti zato što ovi ljudi stupaju u kontakt sa velikim brojem ljudi, među kojima ima mnogo onih koji im ne prijau, dok su ljudi sa manje društvenih kontakata selektivniji prema svojoj publici i načinu na koji govore o svojim problemima, pretpostavljaju autori.

Kako da se efikasnije oslobodimo besa

Kada osetite da ste se zaglavili u živom pesku ljutnje i besa potražite zdravije strategije suočavanja. Ako joga i meditacija nisu nešto što biste praktikovali, pokušajte da brzo promenite perspektivu.

Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom

Bušmanovo istraživanje podržava tehniku „odleti na zid“, koja savetuje ljutite ljude da zamisle sebe kao treću stranu koja posmatra situaciju koja ih je naljutila. Studija iz 2019. takođe je otkrila da je zdravije tražiti širu perspektivu u negativnoj situaciji – pomislite: „ne mogu uvek da dobijem ono što želim – nego da se fiksirate na najsitnije detalje.

Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu

I suprotno staroj školi, psihološka mudrost „izvuci se“, prema istraživanju Majkla Andersona, profesora kognitivne neurologije na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji, potiskivanje negativnih misli ponekad može pomoći da one postanu manje bolne.

Pročitajte i ovo: Da li da kažem prijateljici da je muž vara?!

U istraživanju iz 2023. godine, profesor Anderson i njegove kolege su otkrili da kada ljudi pokušavaju da izbegnu razmišljanje o stvarima zbog kojih su uplašeni ili uznemireni, njihovo mentalno zdravlje se poboljšava. Efekti su bili posebno pozitivni za ljude sa ruminativnim stanjima poput anksioznosti.

Iako se njegova studija nije posebno bavila davanjem oduška i besom, Anderson kaže da bi se isti princip mogao primeniti.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vaš partner ne želi da se ženi

„Obrađujući, razrađujući i raspravljajući o nečemu, rizikujete da tu stvar učinite tako nezaboravnom i toliko povezanom sa čitavom gomilom drugih misli da ju je mnogo teže regulisati“, napominje profesor. „Ako su stvari van vaše kontrole, ili su dosadne, ali nisu posebno važne, zaboravite ih. Prosto ih samo isključite.”

Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!

I na kraju, nemojte potcenjivati uticaj gladi – to jest, više se ljutimo kad smo gladni. Nauka kaže da je to pravi fenomen. Zato, sledeći put kada osetite da vam se približava nalet besa, razmislite o tome da nešto prezalogajite i nekoliko puta duboko udahnete.