Naslovna strana septembarskog izdanja magazina VOGUE na kojoj su četiri legendarne manekenke koje su dominirale pistama devedesetih – Linda, Kristi, Naomi i Sindi – pokrenula je novu debatu o standardima lepote.

Supermodeli, žene zbog kojih je taj termin i skovan, Linda, Kristi, Naomi i Sindi, manekenke koje su postale toliko poznate da im nisu bila potrebna prezimena, poput Arete ili Merilin, našle su se na naslovnoj strani britanskog i američkog septembarskog izdanja magazina Vogue.

Njihova pojavljivanje izazvalo je lavinu oduševljenja i komentara na društvenim mrežama, ali ispod hora podrške, počeo je da se javlja rastući trend koji je nešto manje entuzijastičan.

Glavna primedba koja privlači sve više pažnje je to što mnogi izgled naslovnice Voga vide kao beskrupulozno brisanje starosti. Prikazati žene od 58 (Linda Evanđelista), 57 (Sindi Kraford), 54 (Kristi Tarlington) i 53 godine (Naomi Kembel) kao uzore zrele lepote čije godine su potpuno izbrisane sa njihovih lica, izazvalo je mnoštvo negativnih reakcija. Popularna četvorka izgleda toliko retuširano da više liče na botove koje je generisala veštačka inteligencija nego na stvarne ljude.

Prema rečima portparolke Voga, fotografije su samo „minimalno retuširane i minimalno osvetljenje”. Ali u svetu u kojem smo sve više zabrinuti zbog zamagljene linije između virtuelnog i realnog, gde su dezinformacije svuda oko nas, definicija „minimalnog“ i šta tačno to znači je relativno pitanje, piše Vanesa Fridman, kolumnistkinja Njujork tajmsa.

Ovakva naslovnica Voga baca negativno svetlo na celo snimanje – koliko je stvarno, a koliko je fotošopirano – što ne služi na čast nikome ko je u ovome učestvovao. To ne ide u prilog ni ženama na naslovnoj strani, koje su postale to što jesu jer su imale karakter i bile su voljne da ga pokažu; jer nisu želele da budu prazne manekene, kao što su generalno modeli pre njih bili, već individue sa sopstvenom ličnošću, stavovima i mišljenjem. Vrsta ličnosti kojima se na licu tokom vremena urezuju godine i ono što su preživele – radost, tuga, smeh, bes. I to žele da vide žene koje na njih gledaju kao na uzore.

Neosporno je pozitivno to što Vog, brend koji i dalje drži poziciju „biblije mode“, mada se ona čini sve nestabilnijom, stavlja žene u punoj životnoj zrelosti na svoju glavnu godišnju naslovnu stranu. Ipak, čuvena četvorka supermodela iz devedesetih nije se potpuno slučano pojavila, s obzirom na to da će se na Apple TV+ uskoro emitovati dokumentarac o njihovim karijerama.

Zaista, došlo je do pomaka ka uzdizanju starosti u različitim Vogovim izdanjima tokom prošle godine – sa devedesetjednogodišnjom manekenkom Karmen Delorefes na naslovnoj strani češkog izdanja i stogodišnjakinjom, tatu umetnicom Apom Vang-Odom na naslovnoj strani filipinskog izdanja. Ali to više liči na štos, a ne na pravo prihvatanje zrelije demografske kategorije.

Možda je časopis ispoštovao zahteve samih akterki da žele da tako budu prikazane. Međutim, kako je navela portparolka Voga, „Vog zadržava konačnu uređivačku kontrolu nad kreativnim, modnim i video snimcima koji se pojavljuju na bilo kojoj od njegovih platformi“.

Naravno, poznato je da su fotografije manekenki bilo koje starosne dobi retuširane (ponekad i smešno). Takođe, napominje Vanesa Fridmen, Naomi Kembel stvarno nema bora na licu kada je vidite uživo, i nema sumnje da ove četiri dame izgledaju odlično za svoje godine. Ali odlično nije isto što i neverovatno savršeno.

Kada gledate fotografije tinejdžera i dvadesetogodišnjaka, još možete i da poverujete da tako besprekorno izgledaju. Trideset i više godina kasnije, mnogo je teže prevariti se. To znači da se neizbežno nameće zaključak da je ovo bila propuštena prilika da se prigrle sva obeležja naše čovečnosti, a da ne pominjemo činjenicu da smo prevareni.

Zamaskirati po koju boru ili neku bubuljicu može da izgleda kao sitnica. Ali istovremeno čini deo onoga što uništava naš zajednički osećaj istine, zaključuje kolumnistkinja Njujork tajmsa.