Istraživači sa teksaskog univerziteta A&M kažu da nalazi ukazuju na to da negativne emocije kod rešavanja teških zadataka mogu biti od koristi.

Izreka kaže da ćemo više muva uhvatiti na med nego na sirće, ali kada je u pitanju rešavanje komplikovanih zadataka, istraživači su otkrili da ljutnja takođe može biti snažan motivator uspeha.

Rezultati dobijeni tokom eksperimenata ukazuju na to da ljudi koji su ljuti bolje rade na nizu izazovnih zadataka od onih koji su emocionalno neutralni.

Image by Drazen Zigic on Freepik

„Ovi nalazi pokazuju da bes povećava napor da se postigne željeni cilj, što često rezultira većim uspehom“, navodi dr Heder Lenč, autorka studije.

Studija, objavljena u Journal of Personality and Social Psychology, kako prenosi Gardijan, opisuje kako su istraživači sa teksaskog univerziteta A&M sproveli eksperimente u kojima je učestvovalo više od hiljadu ljudi i analizirali podatke iz ankete kojom je bilo obuhvaćeno 1.400 ljudi, kako bi istražili mogući uticaj besa na ljude u različitim okolnostima.

U jednom eksperimentu, studentima su pokazane slike za koje je ranije utvrđeno da izazivaju bes, žudnju, smeh, tugu ili uopšte ne izazivaju posebne emocije. Učesnici su zatim zamoljeni da reše niz anagrama.

Rezultati otkrivaju da su za izazovan skup anagrama, oni koji su bili ljuti prošli bolje od onih u drugim mogućim emocionalnim stanjima – iako nije primećena razlika kod rešavanja lakih anagrama.

Image by Freepik

Ljutnja nas tera da budemo uporni

Istraživači kažu da bi se jedino objašnjenje moglo svesti na vezu između ljutnje i veće upornosti, pri čemu je tim otkrio da su oni koji su bili ljuti proveli više vremena na teškom skupu anagrama.

U drugom eksperimentu, učesnici koji su bili ljuti bolje su izbegavali zastavice u skijaškoj video-igrici od onih koji su bili neutralni ili tužni, i bili su u rangu sa onima kod kojih su izazvane emocija smeha ili žudnje.

„Ovaj obrazac može ukazivati na to da je opšte fizičko uzbuđenje bilo od koristi u postizanju rezultata u igri, jer su bili mnogo bolji u uslovima ljutnje, zabave i žudnje u poređenju sa tužnim i neutralnim uslovima“, pišu istraživači. Međutim, takve razlike u performansama nisu pronađene kada je u pitanju lakša video-igra.

Image by Drazen Zigic on Freepik
Image by Drazen Zigic on Freepik

Jedan eksperiment je nagovestio i da je ljutnja u poređenju sa drugim emocijama uticala na to da su učesnici više varali pri rešavanju zadataka, dok je u drugom eksperimentu ustanovljeno da je ljutnja povezana sa kraćim vremenom reakcije na zadatak.

Pored toga, odgovori iz ankete koji su se odnosili na opšte izbore u SAD 2016. i 2020. godine pokazuju da su ljudi koji su bili više ljuti zbog hipotetičke pobede predsedničkog kandidata kojeg ne podržavaju bili spremniji da glasaju na sledećim izborima.

„Ljudi često više vole da koriste pozitivne emocije kao alate nego negativne i skloni su da negativne emocije vide kao nepoželjne i kao znak neprilagođenosti“, napominje Lenčova.

„Naše istraživanje doprinosi rastućim dokazima da kombinacija pozitivnih i negativnih emocija doprinosi boljim rezultatima i da korišćenje negativnih emocija kao alata može biti posebno efikasno u nekim situacijama.“