Ako vas Vim Venders pita kakvo je nebo nad Berlinom ovih dana, kažite mu da je promenljivo oblačno.
Kiša zna da sitnim kapiljicama pljušti, gotovo, ceo minut, a već u sledećem trenutku kroz guste i silovite oblake, probiće se oštri sunčevi zraci. Jesen je već stigla u nemačku prestonicu i najveći grad u Nemačkoj, a drugi, po površini, u Evropi, odmah posle Londona.
Zanimljivo je da je Berlin čak osam puta veći od Pariza, po prostranstvu, ali sa svojih 3,4 miliona duša znatno zaostaje po broju stanovnika. Verovali ili ne, Berlin je velik koliko četiri grada u Nemačkoj zajedno, i to, Minhen, Keln, Dizeldorf i Hanover i još preostane 40km2 prostora viška! Neverovatno, zar ne?! Ko bi rek’o?!
Grad je toliko ogroman zbog toga jer njegovu jednu trećinu čine šume, zelene površine, parkovi i voda. Zelenila ima na sve strane. Tlo je močvarno.
Čuveni gradski park Tirgarten, jedan od najvećih u svetu, zauzima veliki deo samog centra grada i važi za omiljeno gradsko izletište. Ukoliko poželite da osvežite svoja pluća kiseonikom iz berlinskih pluća, predlažem da povedete računa o svojoj bezbednosti jer, kako mi reče ljubazno osoblje sa recepcije hotela, šetači vrlo često i lako mogu da dođu u bliski susret sa nekom od divljih životinja, koje su redovni stanovnici najvećeg Berlinskog parka – lisicom i divljom svinjom. Možda su baš iz tog razloga stanovnici Berlina svi tako vitki, fit i vretenastih mišića. Ne zato što trče često, već brzo.
Ako ste mislili da vas je ovaj podatak iznenadio, sedite, da ne biste prevagnuli unazad kad vam kažem da Berlin po broju kanala (180 km) premašuje Amsterdam, a sa čak 1.700 mostova, Veneciju. Zato je krstarenje rekom Šprejom jedan od najlepših načina otkrivanja grada, naročito kada se ima u vidu da su uz reku smešteni neki od najpoznatijih hotela, restorana, klubova i kafića.
Duž rečne obale prostire se East side gallery, najduži ostatak Berlinskog zida, koji je sada pretvoren u najveću galeriju grafita na otvorenom. Umetnici iz celog sveta dobijaju priliku da iskažu svoje umetničke potencijale upravo na ostacima Zida. Postavka se menja s vremena na vreme.
Inače, Zid je podignut u toku samo jedne noći, 13. avgusta 1961, razapinjanjem bodljikave žice, koja je kasnije ojačana dvoslojnim zidovima, među kojima je bio brisani prostor. Zid su podigli Sovjeti, kako bi sprečili prelazak građana iz jednog u drugi deo grada. Dug je bio, zvanično 160km, a nezvanično, skoro 200km. Visok četiri metra. Čuvalo ga je preko 11.500 vojnika.
Posljednja saznanja istraživača govore da je, možda, nastradalo i 245 ljudi prilikom pokušaja prelaska zida, mada, teško da će se tačan broj stradalih ikada saznati. Gradski opasač, koji je delio grad na komunisički i kapitalistički deo, probijen je 9. novembra 1989.
Ostalo je sećanje i brojni memorijalni centri i obeležja koja podsećaju na ovaj bolni deo istorije grada, kada su čak i porodice bile razdvojene neprobojnim zidom. Najpoznatija i turistički najatraktivnija tačka grada svakako je Checkpoint Charlie, jedno od mesta mogućeg prelaza iz Istočnog u Zapadni deo grada, gde su stražarili američki i sovjetski vojnici, svako sa svoje strane.
Sada je na tom mestu ostala samo stražarska kućica, kao obeležje mračnog dela istorije. Trojica angažovanih glumaca, obučenih u originalne uniforme vojnika iz tog perioda, zabavljaju prisutne turiste, pružajući im mogućnost da se slikaju sa njima ispred stražarskog mesta. Slikanje je besplatno ali su dobrovoljni prilozi dobrodošli.
Pored njih izviruje ostareli, raščinjeni, bivši vojnik sovjetske garde, nudeći svoju izanđalu, originalnu uniformu turistima za slikanje za simboličnu nadoknadu. Prodaje svoju bol za bednu crkavicu.
Mogla bih reći da je to i najživlji deo grada, jer vrvi od turista, ali i obimne turističke ponude.
Nedaleko, iza drvene oplate, krije se veštačka plaža, sve sa peskom i udobnim ležaljkama smeštenim pod veštačkim palmama. Mada, to nije jedino mesto gde videh veštačke palme. Ima ih i na Aleksander placu.
Na velikom ekranu postavljenom ispred, možete da pogledate istorijski film o Berlinskom zidu, uz točeno pivo i nezaobilazne kobasice. Najbolje, one sa karijem jer je to najpoznatiji kulinarski specijalitet u ovom delu Nemačke. Ni dalje situacija nije ništa srećnija, bar kada je gastro ponuda u pitanju. U Berlinu se nećete bog-zna-kako najesti, zato jedite ono što svi jedu, u fazonu Mujinog pridruživanja Turcima.
Za Berlin se može reći da je pravi turistički raj jer obiluje turističkim znamenitostima, kao i kulturno-umetničkim sadržajem. S pravom važi za kulturno-umetničku prestonicu Evrope. Baš iz tog razloga, broj turista na dnevnom nivou podjednak je broju stanovnika grada.
U danu kada je otvoren IFA 2015, najveći svetski sajam potrošačke elektronike i bele tehnike, koji sam posetila ljubaznošću kompanije Gorenje, koja je prepoznala značaj i uticaj koji lifestyle portal Sito&Rešeto ima u javnosti, takođe je otvoren i Evropski šampionat u košarci, gde je naša reprezentacija najveći favorit. Pored toga, otvorena je i izložba Pita Mondrijana. I ko zna šta sve još, a da nije došlo do mojih očiju i ušiju. Malo ruka, malena i snaga, a ja sam se potrudila da izvučem najviše što se može od dvodnevne posete.
U tome nam je pomoglo i Gorenje, besprekornom organizacijom i raznovrsnim sadržajem putovanja. Najlepše je kada se spoje posao i zadovoljstvo. Gorenje to zna jer njihovi proizvodi upravo takvu vrstu olakšanja i radosti donose već dugo u naše živote i domove. Čini da nam život bude jednostavniji i udobniji. Neka se javi neko ko u svojoj kući nema bar jedan proizvod iz njihe bogate ponude?! Nema, znam jer emocije su ono što sve nas vezuje za ovu robnu marku. Zato je i voljena.
Kada je cela grupa, od dvadesetak ljudi, krenula prvo veče od Indigo hotela, koji toplo preporučujem (moje najudobnije hotelsko spavanje ikada!), preko Aleksander placa, koji predstavlja centar nekada istočnog dela grada, sve do stare, gradske četvrti po menu Nikolaj, gde nam je bila organizovana svečana večera, u jednom od tradicionalnih restorana, poslovno putovanje pretvorilo se u divno druženje.
Šnaps nisam probala, ali Berliner pils jesam, iako pivo ne pijem, čisto druženja radi. Jer kad si u Rimu…i to sutra veče, u najvećoj Berlinskoj pivnici, koja se nalazi baš u blizini Aleksander placa. Oduševljena sam bila činjenicom da i pored toga što je unutra bilo 1.000 ljudi, uglavnom, muškaraca, većinom, pijanih, znojavih i veseljem razdraganih, u pivnici nije bilo zagušljivo.
Razlog je jednostavan i obarajući s nogu. Pušenje je zabranjeno u potpunosti. Svi koje žele da dime, to rade ispred lokala. Otuda skoro isti broj stolova nalazi se i ispred pivnice. I niko se ne žali, svi su srećni, zadovoljni i lepo se provode.
Posebno je zanimljivo da mnogi Nemci dolaze u provod u narodnoj nošnji, u špilhoznicama, sa tregerima, drvenim cokulama i Kekec kapicama na glavi. Šereti ponesu i a la Hajdi perike i ne srame se da ih metnu na glavu. Svi, mladi i stari, pevaju, igraju, na stolovima i ispod, niko zlo ne misli. Muzičko doba u Nemačkoj je stalo 80-tih godina, tako da najbolje prolaze poznavaoci Evrovizijskog repertora.
Sa druge strane, noćni provod će vas odvesti u mračne, alternativne gradske klubove ali tamo nema montiranja na način kako se ovde kod nas to radi, uglavnom. Dark period i pank kultura i dalje su dominantni u Berlinu.
Berlin je grad samaca. Svaki drugi stanovnik grada je samac. Možda i stoga što je veliki deo berlinske populacije homoseksualne prirode. Tako da ako želite da izađete iz šifonjera svoje seksualnosti, najlakše će vam biti da to učinite ovde, u Berlinu. Možda i ostanete jer grad nudi sjajne uslove za život i rad. Otuda, veliki broj izbeglica sliva se upravo ovde. Zato se i ne zna koliko tačno grad ima stanovnika.
Možete slobodno da prosite na ulici, niko vas neće udaljavati, a možete i da protestuje tik ispred Rajhstraga, nemačkog Parlamenta i to da peticiju uputite Putinu lično, tražeći od njega da oslobodi Nemačku od kapitalističke napasti, niko se neće obazirati na vas niti vas hapsiti.
Verovatno da sve to budno prati Angela Merkel iz svoje prostrane kancelarije od preko 150m2, kako mi reče vozač autobusa. Njena kancelarija veća je od mog stana! Uzbuđeno reče čovek. Ali, u kapitalizmu oduvek važi, radi pa zaradi.
Ako poželite da popijete kafu, nakon duge šetnje od Aleksander placa do Branderburške kapije, sve sa skretanjem, predaha radi, u najpoznatiju shopping ulicu, zvanu, Fridrih štrase, može da vam se desi, kao meni, da budete razočareni kelneričinim obaveštenjem da se u to doba (13.30h) ne služi kafa, već samo hladna pića. Misleći, pre svega, na pivo jer ovde svi piju pivo. Mada ljubitelji kaži da berlinsko nije nešto. Bavarsko je mnogo bolje.
A tek vino što je loše. Dobro je da obiluju u ponudi italijanskim vinima jer krize nema. Što se da primetiti i u drugom delu shopping erije, u prestižnom, zapadnom delu grada koji se zove Kurfunstendam, gde se nalazi čuveni KaDeWe, Kaufhaus des Shopping Mall Westens, najveći shopping centar u svetu, kroz koji dnevno prođe 80.000 ljudi.
Nisam smela ni da ulazim, niti da pitam koliko različitih radnji ima, s obzirom na to koliko sam malo vremena imala, tako da mi je svaki trenutak bio dragocen i želela sam da ga iskoristim na razgledanje ovog, nadasve, čudesno zanimljivog grada.
Ali zato mi je posebno pažnju privukao kafić Rajnhard, koji se nalazi u blizini. Pre svega, svojim izgledom jer me neodoljivo podsetio na pariske kafee, smeštene na uglovima ulica. Čak sam čula i harmoniku. U svojoj glavi.
Odmah tu iza ugla, nalazi se i božanstvena ali poluporušena crkva, sagrađena u čast kajzera Viljema, koju ne žele da obnavljaju već žele tako da ostane da ih podseća na rat u kom je porušena. Ne pitajte me kom, ne uspeh sve da popamtim. Uostalom, davanje informacija je precenjeno u današnje doba. Guglajte.
Na najmodernijem gradskom trgu, koji je pravi primer novog Berlina, Postdamer placu, nalazi se Berlinale Palast, pozorište u kome se svakog februara održava najposećeniji filmski festival u svetu, Berlinski filmski festival ili Berlinale. Kažu da se proda preko 275.000 ulaznica za Festival svake godine.
Tu je smeštena i najviša zgrada u Berlinu, Sony toranj, visine oko 130m, koji samo malo nadmašuje zgradu koja se nalazi preko puta, a ima najbrži lift na svetu, koji juri celih pet metara u sekundi. Tzv. fejslifting lift.
Sve je to urađeno planski i organizovano nakon rušenja Berlinskog zida, kada su pozvane najpoznatije arhitekte iz celog sveta da pomognu u projektivanju ovog dela grada. Jedan od njih je bio i Renco Piano. Prema sadašnjem ultra modernom i urbanom izgledu, teško da možete da zamislite da je to nekada bio pustinjski deo grada, podeljen zidom na dva dela.
Primećujete koliko puta sam se izrazila u superlativu?! Najviše, najveći! Očigledno da Berlin pretenduje raznim i različitim vrstama znamenitosti da postane i svetska prestonica turizma.
Kada se umorite od pešačenja, postoji pregršt sredstava transporta koje možete da unajmite da se prevezete sa jedne lokacije na drugu. Ništa od toga nije jeftino jer, ipak, je ovo razvijeni i skupi zapad. Moždda je čak i najjeftiniji turistički autobus, kojim možete za 10 evra prokrstariti gradom za sat i po i proći svih 12, dobro, 11, obeleženih tačaka na vašoj turističkoj mapi za jedan dan u Berlinu. Dvanaestu sam uspela da obiđem prilikom večernjeg krstarenja berlinskim kanalima, nenadano i slučajno. Mada, slučaju nema mesta, to odavno znamo.
Kao što rekoh, mogućnosti prevoza su brojne ili bolje rečeno, bezbrojne: autobus, tramvaj, nadzemna i podzemna železnica, taksi, bicikl – sami da vozite, da vozite u grupi, da vas drugi vozi dok vaša ekipa od 6-8 drugara sedi, formalno vrti pedale i pijucka pivo tokom vožnje (da, dobro ste pročitali!). Možete i da ležite na francuskom krevetu, dok iznad vaše glave vozač bicikla okreće pedale.
Postoji i bicikl taksi za dvoje i košta Boga-oca, sedam evra po kilometru. Segway vam je takođe na raspolaganju, individualno ili u grupi sa vodičem. Kočija sa konjima, za romantičare, ne samo one s Karaburme. Naravno, motorin i ko će se setiti svega u ovo zlo doba noći dok pišem. Jednostavno, ovde ima svega i mogućnosti su bezbrojne i nezamislivih razmera.
A, da, možete da iznajmite Trabant ili čak i Trabant a la holivudska limuzina.
U delu grada koji se zove Hakešen Hofe, ako me izgovor ne vara, nalazi se prva jevrejska Sinagoga, a sada i pregršt kafića i prestižnih restorana. Odmah iza Ostrva muzeja, koje počinje najvećom i najmonumentalnijom crkvom u Berlinu, čuvenim Berliner Domom.
Za Istočni Berlin može se reći da je sada srce kulturno-umetničke i alternativne scene.
Inače, kulturno-umetnička ponuda grada je možda najbogatija u svetu trenutno. Grad Berlin ima tri aktivne Opere, 150 pozorišta, 175 muzeja i preko 250 galerija. Svojom ponudom pokriva svaki aspekt istorije i umetnosti, od kamenog doba do futurističkih postavki. Tako da vam u Berlinu nikada ne može biti pusto i dosadno, mada su gradske ulice poprilično puste. Valjda, zbog velikog prostranstva i malog broja stanovnika.
Toplo preporučujem da rezervišete karte za muzeje unapred da biste izbegli višesatno čekanje u redu ispred za ulazak u kulturna zdanja. Recimo, da biste jeli u restoranu na vrhu Televizijskog tornja, zaostvaštine komunizma, treba da rezervišete mesto za stolom nekoliko meseci unapred i to na ograničeno vreme. WTF?!
Ako obratite pažnju na semafore, primetićete da zeleni i crveni čovečuljak pokazuje šta tačno u kom trenutku treba da radite, hodate ili stojite. Ampelman, u prevodu, čovek na semaforu, jedan je od simbola grada Berlina i ima ga na svim mogućim suvenirima. Naravno, uz berlinskog medveda, koji je i maskota Berlinalea. Ne želim ni da razmišljam o tome da li i on stanuje u gradskom parku Tirgartenu.
U Berlinu postoji i francusko-ruska kafana ali pored nje samo prođoh, ne posetivši je.
Sasvim sigurno, u Berlin ću se vratiti po treći put sigurno. Prvi put sam bila pre deset godina. Ostalo je da šopingujem i da posetim unutrašnjost Rajhstaga, gde se donose sve glavne odluke bitne za našu, golu kožu i vidim veličanstvenu staklenu kupolu, koja je najbolji primer spoja starog i novog, a koju je dizajnirao britanski arhitekta Norman Foster.
Obilazak Parlamenta je besplatan ali red se čeka unedogled. Potrebno je naoružati se strpljenjem i slobodnim vremenom. Ništa vam drugo ne treba jer Berlin je izuzetno miran i bezbedan grad. Spokoj i bezbrižnost vladaju njime sada. Možda baš zato jer balans u svemu mora da postoji. To je zakon prirode.
Berlin je istovremeno istok i zapad, staro i novo, ultra moderno i passe, lepo i ružno, oštro i nežno, ogoljeno i šaroliko, jednostavno i bogato. Definitivno, vrlo interesantan i privlačan grad ali nije za svačiji ukus. Iako za mnoge ne predstavlja ljubav na prvi pogled, posle par dana lako se može desiti da podlegnete njegovim neodoljivim čarima.
